Zračna luka Franjo Tuđman zvanično je otvorena za saobraćaj 28. marta, a naša redakcija imala je priliku da bude među prvim njenim putnicima.

O izgradnji novog zagrebačkog aerodroma već smo ranije pisali pa smo bili dobro upoznati o kakvom se projektu radi. Međutim, razmere objekta mogli smo da sagledamo tek kada smo na njega sleteli. Iako smo svesni da u svetu postoje mnogo veći aerodromi od ovoga, veličina i grandioznost zračne luke Franjo Tuđman nije nas ostavila ravnodušnim. Isto tako, nismo mogli a da ne primetimo da on deluje pomalo predimenzionisano jer i ono malo putnika koje smo videli deluje sićušno u velikom prostoru! Ali krenimo redom.

AirSerbia ukrala šou

To što je AirSerbia poslala na otvaranje novog zagrebačkog aerodroma svoj najveći avion iz flote – Airbus A330 koji inače leti za Njujork – činilo se u početku nerazumnim ali se ispostavilo da je to bio sjajan marketinški potez. Naime, svi hrvatski mediji i portali su uz pompezne naslove objavljivali kako je u Zagreb sleteo najveći avion u svojoj istoriji.

Iako to baš nije sasvim tačno, jer je nekadašnji aerodrom Pleso svojevremeno primio i avion kineskog predsednika, sve je to bilo propraćeno foto-galerijom sa sletanjem našeg prekookeanskog aviona i intervjuima sa putnicima iz Beograda. Čini se da se više pisalo o našem A330 nego o Franji, pa je utisak da je AirSerbia ukrala šou.

Zbog svog amorfnog oblika, aerodrom su već prozvali krokodil, a taj utisak dodatno pojačavaju četvorougaoni limovi koji deluju kao njegova krljušt.

 

Krokodilska krljušt

Aerodrom Franjo Tuđman, kojeg potpisuju ugledni arhitekti Branko Kincl i Velimir Neidhardt, zamišljen je kao savremena građevina dužine 350 metara koja je spoj masivnog betonskog jezgra, impresivne čelične konstrukcije i srebrnog talasastog krova koji je postao njegov zaštitni znak.

Iako je prvobitna ideja bila da krov bude u potpunosti od stakla, od takvog rešenja se odustalo zbog prevelikih troškova. Stakla su zamenili limovi srebrne boje koji se pod suncem prelamaju pa stvaraju interesantan vizuelni trik. Zbog svog amorfnog oblika, aerodrom su već prozvali krokodil, a taj utisak dodatno pojačavaju četvorougaoni limovi koji deluju kao njegova krljušt.

Utisak predimenzionisanosti

Po sletanju na aerodrom, zakačili smo se na finger na jednom od osam raspoloživih gejtova. Uputili smo se ka našim koferima gde nas je sačekala ogromna prostorija (bolje rečeno hala) dužine 80 metara. Ona je oslonjena na šumu masivnih betonskih stubova od kojih su neki širine i preko jednog metra. Na ovako velikom prostoru bez zelenila organizovano je samo tri karusela za preuzimanje prtljaga iako ima mesta za još dva. Ipak, i ova tri su više nego dovoljna pošto putnika, za sada, nema puno. Zapravo, pun avion putnika iz našeg leta ne samo da nije mogao da popuni ovako veliki prostor, nego su ljudi u ovoj betonskoj hali delovali sitno kao mravi. Utisak predimenzionisanosti pratio nas je i u ostatku objekta…

Pun avion putnika iz našeg leta ne samo da nije mogao da popuni ovako veliki prostor, nego su ljudi u ovoj betonskoj hali delovali sitno kao mravi.

 

Više je nego jasno da je ovaj aerodrom građen za narednih sto godina, što je sasvim opravdano jer je ovo kapitalni objekat kojeg treba da koriste više generacija. Zračna luka Franjo Tuđman sa sadašnjih 65.000 kvadratnih metara može i dodatno da se proširi i to u zavisnosti od rasta prometa putnika koji je projektovan na šest posto godišnje u naredne tri godine.

Metalna čipka

Centralni hol najimpresivniji je deo objekta. Njega krasi impozantna rešetkasta krovna konstrukcija sastavljena od bezbroj štapova koja izgleda kao metalna čipka. Zapravo, nije bezbroj štapova već 26.000 u trouglastom rasporedu učvršćenih sa 6.100 kugli, a ceo krov nosi 102 stuba. Ovaj prostorni rešetkasti nosač, u sistemu Mero, prosto mami poglede i potpuno dominira prostorom koji je, inače, jednostavan i sveden. Monohromatski centralni hol sa svetlom keramikom i sivkastim pultovima za čekiranje, zapravo je sjajna podloga za šarenilo kafića i restorana koji mame turiste na kafu za 400 dinara.

Prilazna rampa

Putnici koji su sleteli, izaći će iz aerodroma u nivou prizemlja gde ih čeka taksi ili autobuski prevoz, a uskoro i tramvaj. Za sve one koji tek kreću na put, rezervisan je drugi nivo objekta na koji će, ukoliko dolaze kolima ili autobusom, stići preko betonske rampe koja je naslonjena na fasadu objekta.

Veći deo ove rampe sa tri saobraćajne trake natkriva konzolni deo krova, međutim, zbog veoma velike visine pitanje je da li ćete zaista ostati suvi ukoliko pada kiša. Suvi ili mokri, sigurno će vas impresionirati talasasti krov koji je poduprt čeličnim stubovima na koje se nakačena rasveta koja osvetljava krov sa donje strane i tako stvara fantastičnu noćnu atmosferu.

Nema sumnje da je novi aerodrom u Zagrebu veliko arhitektonsko delo zamišljeno tako da ostavi dobar prvi utisak kod gostiju koji sleću u glavni grad Hrvatske. Naravno, ostavlja se pitanje da li je baš moralo biti potrošeno 311 miliona evra ali su koncesionari ti koji treba da češu glavu.

Metalna čipka sastavljena je od 26.000 štapova koji su učvršćenih sa 6.100 kugli, a celu prostornu rešetku nosi 102 stuba.

 

Monohromatski centralni hol sa svetlom keramikom i sivkastim pultovima za čekiranje, zapravo je sjajna podloga za šarenilo kafića i restorana.

 

Foto: Igor Conić, za portal Gradnja.rs

Srodni članci na portalu Gradnja.rs: