Banke nisu kao sada imale bilborde i TV reklame, već su njihove fasade bile jedina reklama za poreklo kapitala kojim su one raspolagale, piše istoričar umetnosti Marko Stojanović.

Savremeni izazovi pred kojima stoji naše društvo nimalo se ne razlikuju od onih pred kojima smo bili pre 50, 100 ili 150 godina. Večita borba Istoka i Zapada za našu naklonost, to jest, dominaciju nad nama može se pratiti i kroz arhitekturu.

Arhitekte, domaće i strane, koje su stvarale u Beogradu i drugim gradovima, svojim delima oslikavale su prostorno-vremensku dimenziju geopolitičke realnosti. Arhitektonski stilovi koji su oblikovali prestonicu pravi su odraz uticaja koji su na nas ostavile ruska, austrijska, nemačka i francuska monarhija. Možda nešto možemo naučiti na ovim upečatljivim primerima.

arhitektura: Krasnov

Ruski uticaj ogleda se u arhitekturi vojnih i drugih državnih objekata, dok se zapadni primećuje na privatnim objektima i objektima finansijskih ustanova.

 

Aktuelna situacija, u kojoj Zapad i Istok naizmenično prave pritiske nije neka novost, a njihovi uticaji ogledaju se kroz istorijat beogradske arhitekture. Nakon dobijanja nezavisnosti, polovinom 19. veka, Kneževina Srbija se okreće znatno više Zapadu. Pod knezom Mihajlom zida se palata dvora, zgrada Narodnog pozorišta i mnogi drugi objekti koji su bili u duhu evropskog akademizma. Ovaj stil, s mestimičnim romantičarskim uplivima (romantizam, secesija, ekspresionizam i ar deko), ostaje dominantan sve do polovine 20. veka. Naravno, tu se pojavljuju varijacije na temu. Francuski akademizam i ar deko, Austrijski akademizam, Mađarska i Berlinska secesija, a sve to biva krunisano Ruskim ampir akademizmom između dva svetska rata.

Ovi uticaji kao da su upravo u međuratnom periodu doživeli svoju kristalizaciju i na jasan način definisali inostrane uticaje. Svetske sile su se na tom polju podelile, pa se ruski uticaj ogleda u arhitekturi vojnih i drugih državnih objekata, dok se zapadni primećuje na privatnim objektima i objektima finansijskih ustanova. Ovo je i neka prirodna veza jer vojne veze Kneževine Srbije i Ruskog carstva sežu još do početaka 19. veka, a ekonomsko-bankarski uticaj Zapada počinje da jača polovinom 19. veka.

Školovanje i krediti

Tokom 19. veka, Kneževina Srbija razvija jake vojne veze s Rusijom, što na polju ratnih savezništva, što na polju edukacije domaćih vojnih pitomaca. Ovaj vid savezništva održao se u drugoj polovini 20. i početkom 21. veka kroz opremanje naše vojske pretežno ruskim, to jest, sovjetskim naoružanjem. S druge strane, bankarsko-investitorski sektor, koji tokom 19. veka doživljava procvat u Evropi, doseže i do Kraljevine Srbije.

Kapital kojim se otvaraju prve banke bio je najpre domaćeg (trgovci i industrijalci koji su poslovali sa Zapadom), a zatim i inostranog porekla, dok su se mladi bankari školovali i usavršavali u više evropskih ekonomskih centara. Da ne pričamo o kreditima i bespovratnim zajmovima, koje je Kraljevina Srbija/Jugoslavija dobijala isključivo od zapadnih partnera. Ako se vratimo na polje arhitekture, naročito međuratne, ova slika je gotovo preslikana.

Stvarajući novu, multietničku državu, kralj Aleksandar je na neki način morao iskazati nacionalnu neutralnost izgradnjom državnih upravnih objekata, koji nisu smeli da iskazuju bilo pro-srpski ili pro-hrvatski likovni narativ. Kao rešenje pojavljuje se nadnacionalni akademizam i to varijanta koju su sa sobom doneli ruski emigranti, nakon Oktobarske revolucije. Zgrade ministarstava, dvorova i drugih državnih institucija bile su prava poslastica za ruske arhitekte i prilika za moćni, ali pomalo i prevaziđeni akademizam. Isto je bilo i s vojnim objektima, kao što su zgrada Generalštaba, Gardijski kompleks u Topčideru i drugi vojni objekti, koje su takođe projektovale ruske arhitekte.

Stari Generalštab, arhitektura: Baumgarten

Fasade kao reklame

S druge strane, banke nisu kao sada imale bilborde i TV reklame, već su njihove fasade bile jedina reklama za poreklo kapitala kojim su one raspolagale. Gotovo uvek je to bila neka od varijanti zapadnih stilova. Kao primer nam mogu poslužiti palata Francusko-srpske banke, izvedena u tipičnom francuskom akademizmu ili palata Jugoslovenske udružene banke, osnovane francuskim kapitalom, a koja je bila izvedena pod uticajem francuske moderne i ar dekoa. Hipotekarna banka trgovačkog fonda (palata Albanija) i Privilegovana agrarna banka (Istorijski muzej Srbije/Institut za savermenu istoriju) projektovane su u kombinaciji ar dekoa i nemačkog ekspresionizma, to jest, ar dekoa i evropskog akademizma.

Jugoslovenska udružena banka, arhitektura: Erlih
Francusko-srpska banka

I Istok i Zapad

Ako se ova arhitektonska analiza, koja ukratko sumira višedecenijska naučna istraživanja desetine naučnih istraživača, pojednostavljeno iskaže, možemo zaključiti da je ekonomski uticaj u Srbiji konstantno pristizao od strane zapadnoevropskih država, dok je vojno-bezbednosni u kontinuitetu vezan za Rusiju. Ovo možda zvuči pojednostavljeno, ali arhitektura nije umetnost koja može promovisati obmanu i činjenice govore za sebe. Da li se u tom slučaju možemo poučiti nekim iskustvima prošlosti i pokušati da se na sličan način i sada pozicioniramo? Naravno, ako nam to dozvole te iste velike sile…

Foto: privatna arhiva, naslovna: Privilegovana agrarna banka, arhitektura: braća Krstić

Kada ste već ovde, pročitajte i ovo: