Reflektovanjem dela sunčeve energije mogla bi se sniziti temperatura u gradovima.

Bojenje krovova u belo može znatno ublažiti temperaturu u gradovima i smanjiti efekte globalnog otopljenja. Novo istraživanje  NCAR-a sugeriše da bi farbanje krovova kuća u belo moglo pomoći društvu u borbi s klimatskim promenama. Istraživanje je pokazalo da beli krovovi, bar u teoriji, mogu biti efikasna metoda za smanjenje vrućine u urbanim sredinama.

Gradovi su posebno osetljivi na klimatske promene, jer su inače topliji od okolnih ruralnih područja. Asfaltni putevi, katranski pokrivači na krovovima i druge veštačke površine apsorbuju sunčevu energiju, stvarajući efekat urbanog ostrva vrućine, koji u proseku može podići temperaturu do tri stepena Celzijusa ili više u poređenju s ruralnim područjima. Beli krovovi reflektovali bi deo sunčeve energije i tako spustili temperaturu. Stvar funkcioniše po istom principu po kom je ugodnije nositi belu nego crnu majicu kad je toplo vreme.

beli-krovovi

Tokom studije korišćen je novi računarski model za simuliranje količine solarne energije apsorbovane ili reflektovane u urbanim površinama. Simulacije na računaru pokazale su da je moguće spustiti temperature za 33 odsto ukoliko bi se krovovi kuća u gradovima obojili u belo. Efekt hlađenja bio bi posebno izražen danju, posebno leti. Autori naglašavaju kako njihova istraživanja treba gledati s hipotetskog stajališta. U stvarnom svetu bi efekat hlađenja verovatno bio nešto slabiji, jer bi prašina i vremenski uslovi postepeno uzrokovali tamnjenje bele boje, dok bi krovovi ponegde  ostali neobojeni zbog raznih otvora na njima.

Beli krovovi imali bi efekat hlađenja i unutar samih zgrada. To bi rezultovalo, u zavisnosti od lokalne klime, promenom količine energije korišćene za grejanje i hlađenje, što bi imalo posledice na spoljašnju temperaturu i potrošnju fosilnih goriva povezanu s globalnim otopljavanjem.

Istraživanje je pokazalo da bi neki gradovi imali više koristi od drugih što se tiče bojenja krovova. Sve bi zavisilo od količine krovova u gradu (više njih donosi i više koristi), njihove konstrukcije (ukoliko kroz njih prolazi mnogo toplote u unutrašnjost, manje su delotvorni) i lokacije (beli bi imali veći uticaj u toplijim područjima). Istraživanja su pokazala da bi se zona Njujorka, na primer, u letnjim popodnevima mogla ohladiti skoro za jedan stepen Celzijusa.

(Znanost)