Da li se puls Beograda zaista ponovo ubrzava i najavljuje nove promene? Odgovor na to pitanje pokušaće da odgovori Marko Stojanović.

Tokom skoro sedam godina od početka svetke finansijske krize, koja nije zaobišla ni Srbiju, svedoci smo velikog usporavanja građevinske industrije. Stambeni ili poslovni objekti gotovo da se nisu gradili, a u Beogradu jedino veće gradilište bilo je državno naselje Stepa Stepanović. Arhitekte-inženjeri počeli su da se prekvalifikuju u arhitekte-enterijeriste, kako bi uspeli da prežive ovaj, gotovo večno dugačak, period nedostatka ozbiljnih poslova. Međutim, poslednjih par godina kao da naslućuju ponovno buđenje tržišta i početak novog talasa projektovanja i izgradnje.

Poslednjih par godina kao da naslućuju ponovno buđenje tržišta i početak novog talasa projektovanja i izgradnje.

 

beograd-old-mill
Radisson blu u Starom mlinu

Proces oporavka započet je uglavnom rekonstrukcijom ili izgradnjom nekoliko novih hotela, rezidencijalnih naselja, kao i par tržnih centara. Izvršena je rekonstrukcija i proširenje slavnog hotela Metropol, čiji je vlasnik kompanija Sofija hotel Balkan, a čiji su autori iz arhtektonskog biroa Domaa na čelu s arhitektom Miodragom Trpkovićem, projektovanje i izgradnja stambenog kompleksa Blok A, biroa Zap na čelu sa arhitektom Bojanom Zabukovcem, kao i šoping centar Stadion, u čiju izgradnju je investirala bečka kompanija Krammer&Wagner&Illmaier.

beograd-rajiceva2
Šoping centar Rajićeva (kao i naslovna slika)

Izgradnja je nastavljena otvaranjem kompleksa Old Mill, u okviru kojeg se nalazi i hotel Radisson blu, čiji su investitori Soravia group, a autori iz arhitektonskog biroa U.M.A. Naravno, najviše pažnje skreće konačno pokretanje gradilišta na kraju Knez Mihajlove ulice, gde se uveliko zida kompleks koji obuhvata hotel i šoping centar Rajićeva. Investitori ovog velikog poduhvata su kompanije Ashtrom Group i Avital d.o.o., dok su autori rešenja arhitekte Milan i Vladimir Lojanica, to jest, arhitektonski biro Proaspekt. Izraelski investitori nalaze se i iza elitnog stambeno-poslovnog kompleksa Central Garden, dok arhitektonsko rešenje potpisuje tim iz biroa Mašinoprojekt. S druge strane Save, na Novom Beogradu nikla su dva poslovna objekta sličnog arhitektonskog senzibiliteta – novo sedište Societe Generale banke u bloku 21 i Navigator Business Centre u bloku 43, koji investira MPC – Balkan realestate, a gde se kao odgovorni projektant u oba tima navodi arhitekta Anja Milić, to jest, arhitektonski biro Arhi.pro.

beograd-central-garden
Stambeni kompleks Central Garden

U narednom periodu predviđa se izgradnja još nekoliko tržnih centara i hotela. Aktiviraju se opšitne Čukarica i Rakovica na kojima se predviđa izgradnja šoping centra Ada Mall i velikog maloprodajnog centra Capitol Park. Na uglu ulica Kralja Milana i kralja Milutina već su postavljeni temelji za hotel Hilton, čiji autor idejnog rešenja je arhitekta Igor Marić, dok su dalju razradu preuzeli projektni biroi Zap i D.A. Dizajn arhitektura. Na novobeogradskoj strani najavljuje se pokretanje rekonstrukcije i dogradnje hotela Jugoslavija. Ovaj slavni hotel iz vrmena SFR Jugoslavije sada je u vlasništvu kiparskog investicionog fonda QSQ, dok će njegovim preimenovanjem u jedan od hotela iz lanca Kempinski biti zadužena kompanija Ril holding. Prvo idejno rešenje, s jednom kulom, dao je arhitekta Goran Vojvodić, dok su naredna rešenja sa dve dograđene kule od 137 metara, dali projktni biro Cep, a zatim i jedan portugalski projektni biro, koji je dao poslednje rešenje za popularnu Dunavsku kapiju.

beograd-kempinsk
Kempinski u Beogradu

Ustupci investitorima

Šta se nameće kao zajednička karakteristika gotovo svih ovih velikih urbanističko-arhitektonskih projekata? Na prvom mestu činjenica da svi nastaju kao produkt privatnog investiranja, kako domaćeg tako i inostranog pa je i sama arhitektura dobija takav senzibilitet. Kako su na sceni i dalje negativne finansijske turbulencije, investitori dobijaju puno prostora na polju odabira arhitektonskih biroa koji bi pružali usluge projektovanja njihovih stambeno-poslovnih nekretnina, a posledica toga su i mnogobrojna uslovljavanja oko korisnih površina i gabarita koje neki objekat zauzima, kao i arhitektonske estetike i građevinskih materijala u kojima će budući objekat biti izveden.

Da li zaista postoji tolika potreba grada Beograda za sve većim brojem tržnih centara i ekskluzivnih hotela?

Nekoliko navedenih objekata se nalazi u neposrednoj blizini objekata ili gradskih celina, koji su pod zaštitom države kao spomenici kulture, a koje novoizgrađeni objekti u određenoj meri ugrožavaju, da li svojim stilom ili svojom veličinom. Naravno, krivci za ovo nisu arhitekte, koje u većini slučajeva pokušavaju da uspostave ravnotežu s novoizgrađenim objektom i njegovim okruženjem, već gradska uprava, koja je usled ekonomske krize i konstantnih finansijskih poteškoća (o problemima privatnih interesa ne vredi pričati) u kojima se nalazi Srbija i Beograd kao njen glavni grad, po svaku cenu izlaze u susret investitorima, koji se po prirodi stvari bore za što bolje prostorne pozicije u gradu.

beograd-na-vodi-render-1
Famozni Beograd na vodi
Tesla grad
Tesla grad
Megakompleks Beko
Megakompleks Beko

S druge strane, postavlja se logično pitanje – da li zaista postoji tolika potreba grada Beograda za sve većim brojem tržnih centara i ekskluzivnih hotela i ko će u budućnosti koristiti njihove usluge, imajući u vidu ne tako pohvalan nivo finansijske moći naših građana? Da li i uveliko započeta izgradnja famoznog Beograda na vodi, ali i megakompleksa Beko, u koji investira još jedna grčka kompanija Lamda Development, a možda i Tesla grada u koji želi da investira BK group, govore da se već uveliko priprema nalet novog talasa inostranog kapitala, ali i nove poslovne elite, koju neće činiti samo srpski biznismeni, advokati, lekari i stručnjaci iz drugih privrednih i kulturnih grana. Da li se i sada može verovati grčkom i izraelskom kapitalu, koji se pojavljuje kao dominantan izvor investicija u nekretnine, koji su kroz istoriju bili najpoznatiji ulagači u nekretnine na našim prostorima?

Da li se puls Beograda ponovo ubrzava i najavljuje nove promene koje su zastale usled svetske ekonomske krize? Ostaje da se vidi kako ćemo da ih dočekamo i da li ćemo uspeti da se uključimo i damo, svako na svom polju, neki pozitivan doprinos.