Predstavnici grada Beograda i vlada Srbije i Francuske potpisaće danas ugovor o početku projekta beogradskog metroa, na osnovu koga bi višedecenijski san građana, urbanista i arhitekata, trebalo da postane stvarnost 2017. godine.

Ugovor o početku projekta izgradnje metroa i izradi studije izvodljivosti projekta biće potpisan u Beogradu, najavio je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. Francuska je još pre nekog vremena izrazila spremnost da iz sredstava Fonda za studije za pomoć privatnom sektoru da oko tri miliona evra za izradu studije izvodljivosti za izgradnju beogradskog metroa.

Planirano je da studiju izvodljivosti uradi francuska projektantska kuća “Ežis rejl” (Egis rail), koja bi posao trebalo da obavi za 15 meseci, dok bi u izgradnji metroa učestvovala kompanija “Alstom transport”, koja je tokom 70 godina postojanja izgradila više od 40 metro sistema u svetu.

“Alstom transport” bi trebao da bude dobavljač opreme i voznih garnitura, a detalji angažmana oko begradskog metroa biće poznati nakon što bude urađena studija izvodljivosti.

Mapa beogradskog metroa

Grad Beograd i “Alstom” treba da definišu saradnju Memorandumom o razumevanju između te kompanije i grada Beograda, koji je Skupština grada usvojila na sednici 6. oktobra. Memorandumom će biti definisano finansiranje izgradnje metroa, a prva opcija je da francuska strana sa partnerima obezbedi povoljne kredite za finansiranje celokupnog posla, pa tako i za izvođenje građevinskih radova i nabavku pratećeg sistema, uključujući vozove.

Drugi scenario je da “Alstom” obezbedi finansiranje svega sem građevinskih radova, što bi značilo da Beograd treba da traži novac i na drugoj strani od međunarodnih finansijskih institucija ili drugih izvora, dok treća opcija predviđa koncesiju ili javno-privatno vlasništvo.

Okvirna vrednost izgradnje beogradskog metroa biće poznata tek pošto bude gotova studija izvodljivosti, rekao je ranije Đilas, ističući da Beograd ima kapacitet da finansira izgradnju podzemne železnice. Metro bi, kako je predviđeno, bio nezavisni šinski sistem čija trasa bi se u starom delu grada kretala pod zemljom, a tamo gde je moguće po površini, s tim da se ne bi preklapala sa ostalim vrstama saobraćaja.

Prva linija metroa trebalo bi da vodi od Ustaničke ulice do Tvorničke u Zemunu, a prema najavama gradskih vlasti ona će proraditi 2017. godine. Druga trasa trebala bi da ide od Banovog brda do Pravnog fakulteta, a veza dve linije bila bi kod novog mosta preko Save, odakle bi se linija možda produžila do Bloka 45.

Planirano je da kapacitet vagona bude 600 putnika, što znači šestoro ljudi po metru kvadratnom, ali će konkretni detalji o prvoj liniji metroa, ipak, biti poznati tek kada bude završena studija izvodljivosti, za čiju izradu će biti potrebno 15 meseci.

Prvi projekat za izgradnju beogradskog metroa bio je napravljen još 1972, a godinu dana kasnije formiran je Sektor za metro, koji je 1982. godine, u saradnji sa projektantima bečkog i minhenskog metroa zakružio idejna rešenja za prvu etapu gradnje.

Od izgradnje metroa, međutim, odustalo se nakon samo tri godine, kada je lansiran plan “Tramvaj za 21. vek”, prema kome je gradski saobraćaj počivao na osovini automobili – tramvaji gradskog saobraćaja. Priču o izgradnji metroa ponovo je 1997. godine pokrenuo tadašnji gradonačelnik Zoran Đinđić, a početkom 2000. u opticaj je ušla ideja o izgradnji lakog šinskog sistema.

(Tanjug)