Dok je preko tek sagrađenog mosta prelazio najteži teretni voz, njegov konstruktor, čuveni inženjer Branko Žeželj, nalazio se u čamcu ispod mosta.

Bio je to njegov način da svima pokaže koliko veruje u svoje delo izgrađeno na jedinstven način korišćenjem prednapregnutog betona što je u to vreme predstavljalo avangardu u domaćem građevinarstvu zbog čega su mu mnogi osporavali bezbednost.

Drumsko-železničkoi mosta koji je povezivao Novi Sad i Petrovaradin je prošao test, izdržao zahuktali voz i hiljade drugih koji su preko njega prešli u narednim decenijama. Sve dok nije srušen u NATO bombardovanju u aprilu 1999. godine. Ponekad se čini da su dim i prašina, koji su se podigli kada su NATO bombe pogodile jedan od njegovih najpoznatijih mostova, progutale i ime Branka Žeželja.

zezeljev-most-novi-sad

Iako je njegovo ime ostalo neraskidivo vezano za most koji ni do danas nije ponovo podignut javnost često zaboravlja ko je zapravio bio taj često pominjani Žeželj i koliki je njegov značaj za naše građevinarstvo. Nema stručnjaka koji se neće složiti da je Žeželj uveo domaće građevinarstvo u svet. I danas je širom planete izraz “IMS Žeželj”, tehnologija koju je patentirao, sinonim za korišćenje prednapregnutog betona na isti način na koji se umesto “pasta za zube” govorilo “kaladont”.

Kada je 1995. u 85. godini umro Branko Žeželj, iza njega je ostalo 24 patenta, desetine mostova i hala, a trećina Novog Beograda izgrađena je po pomenutom sistemu “IMS Žeželj”. Bio je inženjer, naučnik, izumitelj, akademik. Hala 1 Beogradskog sajma izgrađena je prema njegovom projektu 1957. godine tada prvi put primenjenim tehnikama prethodne fabrikacije. Među njegovim najpoznatijim delima je i Most kod Beške, kao i most preko Tise kod Titela.

Najveći doprinost građevinarstvu tadašnje Jugoslavije dao je uvođenjem i popularizacijom upotrebe prednapregnutog betona. Nije to bilo ni izbliza lako kako možda deluje toliko decenija kasnije. Tadašnji inženjeri, kao i u svim drugim vremenima, držali su se proverene prakse i nisu bili skloni da podrže inovacije. Žeželj je znao da sa njima neće postići ništa. Zato je, kao direktor Saveznog instituta za građevinarstvo, oko sebe okupio mlade saradnike koji još nisu bili, kako je rekao “inficirani praksom”. Prvi objekat od prednapregnutog betona koji je igrađen u Jugoslaviji bila je upravo zgrada instituta IMS na čijem je čelu kasnije bio Žeželj, koja se i danas nalazi u Bulevaru Vojvode Mišića nedaleko od Sajma.

Eksperimentalna u svakom smislu, zgrada IMS podignuta je tako što je za prednaprezanje umesto prave čelične žice upotrebljena žica od raspletenih kablova miniranog predratnog visećeg mosta u Brankovoj ulici. Malo je ljudi, uostalom, bilo sposobno da sa toliko strasti govori o nečemu naizgled tako jednostavnom kao što je beton:

“Beton ima svoje ćudi, propinje se, otima se, ne da se. Ali vaše je da ga zaustavite, da ga pokorite, da sve bude kako vi hoćete i da doživite ono što doživi vešti konjanik u sedlu: fini osećaj ugodnosti i superiornosti”, govorio je Žeželj.

Verovatno su baš sklonost eksperimentu i strastven odnos prema profesiji učinili da Branko Žeželj ostane do danas jedan od najznačajnijih naših graditelja i konstruktora.

branko-zezeljOd ministartstva do profesora

Branko Žeželj rođen je u Benkovcu 1910. godine. Pre rata je radio u Ministarstvu građevine. Drugi svetski rat većim delom je proveo u nemačkom zarobljeništvu. Pobegao je 1944. godine i uključio se u NOB. Posle rata karijeru je nastavio kao šef Odseka za mostove Saveznog ministarstva građevina i direktor Saveznog građevinskog instituta. Bio je redovni profesor Građevinskog fakulteta i redovni član SANU. Držao je predavanja na najznačajnijim svetskim univerzitetima.

(B92)