Brzina sistema, tromost ljudi i nemogućnost arhiviranja predmeta su samo neki od problema s kojim se korisnici CEOP susreću u radu.

Ako biste pitali korisnike sistema za elektronsko podnošenje prijava u postupcima objedinjene procedure (CEOP – Centralna evidencija objedinjenih procedura) kako ocenjuju prvih šest meseci korišćenja ovog sistema, sigurni smo da bi većina imala veoma negativan stav. Šta su boljke ovog sistema i kako se on može unaprediti?

Brzina mu nije vrlina

„Za obradu zahteva je potrebno više vremena. Ne brinite, to je očekivano u nekim slučajevima. Ako želite, možete sačekati još neko vreme, ili otići do Vaše agende i završiti druge obaveze tako što ćete kliknuti ovde.“

Sistem je pre svega spor. Svakom ko je započe bilo koju proceduru jasno je da sistem radi presporo, da se iz koraka u korak čeka sve duže, jer je i količina podataka sve veća i da sistem jednostavno nije dorastao broju korisnika.

„Greške poslovne validacije“

Već posle nekoliko koraka korisnik se susreće sa određenim sistemskim porukama koje su običnom čoveku, kojem je sistem i namenjen, teško razumljive. Očigledno je da je sistem kopiran sa drugog jezika i prilagođen našem zakonodavstvu, međutim rečenice poput „Greške poslovne validacije“ dodatno dižu pritisak korisnicima koji kad vide reč „greška“ usijavaju telefone opštinskih uprava u nadi da će grešku ispraviti…

Izgovori, izgovori…

Imaoci javnih ovlašćenja, kako se po novom Zakonu o planiranju i izgradnji skupno nazivaju sva javna preduzeća i razni zavodi i institucije koje izdaju predprojektne uslove za projektovanje ili priključenje, jedna su od karika u lancu na čijem kraju je vaša građevinska dozvola. Ovo su tromi neefikasni sistemi nenaviknuti na požurivanje i ograničene rokove izrade dokumentacije, ali itekako naviknuti na izgovore tipa „Nema predmeta…“, „Nije mi stigao zahtev“, „Poslao sam…“ i slično. Srećom, sistem elektronskog vođenja procedure ne poznaje izgovore, već beleži svaku aktivnost registrovanih korisnika i sprečava godinama negovanu negativnu praksu. Stoga, predmet je urađen, samo ako je stvarno urađen.

Sistem elektronskog vođenja procedure ne poznaje izgovore, već beleži svaku aktivnost registrovanih korisnika i sprečava godinama negovanu negativnu praksu.

Međutim, ono što programeri sistema nisu mogli predvideti jeste ljudski faktor. Zanimljiv je primer imaoca javnog ovlašćenja koji na brojne pozive korisnika da izda (postavi na sistem) tražene uslove za projektovanje, odgovara kako oni zahtev nisu ni dobili. Tek nakon obraćanja administratoru sistema, koji potvrđuje postojanje validnog zahteva za projektne uslove, ispostavlja se da se niko od zaposlenih u toj ustanovi već 20 dana nije prijavio na CEOP sistem! Dakle, to je segment ovog tržišta kojim ne mogu da se bave programeri, već zakonodavac. Srećom, postoje odredbe zakona koje za privredni prestup terete imaoce javnih ovlašćenja te ih višemilionskim iznosima kažnjavaju za neblagovremeno izdavanje projektnih uslova.

ceop-iskustva-pretrazivanje
Sistem dodeljuje broj predmeta na latinici (npr. ABC-123-XYZ) a korisnički interfejs je na ćirilici

Nedostatak arhiviranja

Sistem, bar za sad, nema mogućnost arhiviranja završenih predmeta, to jest, u spisku procedura koje pojedinačni korisnik administrira, pojavljuju se i završeni predmeti, i nakon određenog vremena stvara se nepregledna količina podataka.

Internet Explorer?!?

Od ostalih nedostataka koje korisnicima donose glavobolje izdvajamo ćirilično radno okruženje te ograničenje rada sistema isključivo na Internet Explorer (naime, sistem radi i na drugim Internet browserima s tim da se elektronski potpis na kraju svakog zahteva može primeniti isključivo u IE).

Stiče se utisak, da je sistem pušten prerano u rad, bez testiranja u realnim situacijama. CEOP nije zamišljen loše, ali mu treba dodatnog štelovanja da bi radio kako treba i stvarno bio od koristi kako građanima tako i gradskim i opštinskim organima.