Pre nego što se ogrejete, morate pravilno napraviti dimnjak i pravilno ga održavati. Evo par dobrih saveta.

Postoji mnogo razloga zbog kojih dimnjak i ložište ne rade ispravno, neki su banalni i možete sami da ih otklonite, a neki ipak zahtevaju intervenciju odžačara.

Visina dimnjaka

Da bi normalno funkcionisao, dimnjak treba da bude pozicioniran na visinu koja je uslovljena visnom krova i bližeg okruženja, npr. druge zgrade, drveta… Dimnjak na udaljenosti manjoj od 150 cm od slemena treba da ga nadvisi za najmanje 50 cm. Ukoliko je ta udaljenost veća od 300 cm, dimnjak može biti i niži od najviše tačke krova. Problem male visine dimnjaka izraženiji je kada duva vetar.

Međutim, i prevelika visina može biti problem, jer se tako smanjuje statička stabilnost. Efikasnost dimnjaka raste sa povećanjem njegove visine sve dok sile trenja ne postanu toliko jake da poništavaju efekat rasta. Zato, ukoliko se neposredno okruženje oko vaše kuće promenilo, obavezno pozovite dimničarsku službu da proveri funkcionalnost dimnjaka i, ukoliko je potrebno, sanira nepravilnosti.

dimnjak-1

Zaprljan dimnjak

Usled nagomilavanja čađi u dimnjaku se smanjuje prostor za ventilaciju ložišta. Da li ste znali da naslage debljine 1 cm mogu smanjiti promaju u dimnjaku za čitavih 15% u slučaju zidanog dimnjaka, i neverovatnih 30% ako se radi o uobičajenim prefabrikovanim dimnjacima. Zato je obavezno čistiti ga dva puta godišnje.

Zagušen dimnjak

Ovaj problem nastaje usled neodržavanja dimnjaka, kada on gubi svoju funkciju. Zagušenje može nastati gomilanjem depozita sagorevanja te drugih stranih tela koje je naneo vetar. Ptice i pčele gledaju na dimnjak kao na šuplje drvo i potencijalno utočište, pogotovo kada se dimnjak ne koristi duže vreme. Dimničari često nailaze na slučaj „naseljenih dimnjaka“, koji su ustvari puni lišća, grančica pa i mladunaca manjih životinja. U slučaju zagušenja ne pokušavajte sami da rešite problem, već pozovite profesionalnu službu.

dimnjak-2
Delovi dimnjaka

Vlažan ogrev

Pri kupovini drva ili uglja vodite računa da budu suvi i skladištite ih na mestu gde će biti zaštićeni od kiše i snega. Naime, ako je ogrev lažan, proizvodiće više dima nego toplote, pa tako dimnjak neće imati dobru promaju.

Prečnik dimnjaka

Nedovoljno veliki otvor otežava transport dimnih gasova a time i sagorevanje. Uobičajen otvor je 14×14 cm za kućna ložišta poput šporeta na drva ili peći za grejanje, odnosno 20×20 cm za kamine i centralno grejanje. Kada je otvor prevelik, javlja se kovitlac i povraćaj dima. Pošto ne postoji praktičan način da se poveća prečnik postojećeg dimnjaka, rešenje može biti u korekcijama otvorenog dela ložišta.

Održavanje dimnjaka

Neodržavanje dimnjaka dovodi do nagomilavanja produkata sagorevanja na njegovim zidovima. Prilikom sagorevanja čvrstog goriva nastaju naslage gari koje su opasne i po ljude i po okolinu jer se njihovim taloženjem povećava rizik od izbijanja požara, povećava emisija štetnih gasova i smanjuje efekat loženja. Postoje tri načina čišćenja dimnjaka: redovno čišćenje, spaljivanje i odgušenje. Redovno čišćenje vrši se mehaničkim putem, čeličnom četkom na sajli pri čemu se skidaju nataložene naslage čađi sa zidova dimnjaka. Čišćenje se može obaviti kroz vratanca na dimnjaku ili sa krova.

Dimnjak treba čistiti dva puta godišnje. Spaljivanje dimjaka je neophodno kada posle mehaničkog čišćenja ostanu određene količine smole na zidovima dimnjaka. Taj proces se mora neprestano kontrolisati i može biti veoma rizičan ukoliko ga ne izvršava profesionalni dimničar. Odgušenje dimnjaka se primenjuje kada postoji fizička barijera u dimnjaku koja se mora ukloniti. U dimnjaku se mogu naći komadi građevinskog ili prirodnog materijala (lišće i grane koje nanese vetar) ili gnezda manjih životinja (pčela, stršljena, ptica). Odgušenje dimnjaka ponekad zahteva ozbiljnu intervenciju dimničara.

Pogledajte još odgovora na probleme sa dimnjacima: vraćanje dima ili pojava smole na zidovima dimnjaka.