Neobičan porez za vlasnike zdanja koja nikad neće biti legalizovana. Iako objekat nije završen, investitor plaća dažbine državi.

Tačan broj nelegalno izgrađenih objekata u Srbiji nikada nije utvrđen. Prema grubim procenama nadležni i dalje barataju brojem od oko milion zdanja koja su bez građevinske dozvole nicala u protekle tri decenije. Zahtev za legalizaciju podnelo je ukupno oko 780.000 vlasnika nelegalnih objekata, među kojima i sama država. Prema očekivanjima Ministarstva za prostorno planiranje, većina „divljih“ građevina u narednih godinu i po dana papirima će uspeti da „ojača temelje“. Poznata je i sudbina onih zdanja koja ne mogu da budu legalizovana, a to je – rušenje.

Zakonodavac je, međutim, predvideo i situacije kada rušenje neće biti moguće, pa će vlasnik kao kaznu plaćati dupli porez na imovinu. To se pre svega odnosi na one vlasnike koji nisu podneli zahtev za legalizaciju. Primera radi, u nelegalnoj stambenoj zgradi 90 odsto vlasnika podnelo je zahtev za legalizaciju i uspešno može da okonča taj proces. Ali, to znači da komšiji, koji nije prijavio svoje nelegalne kvadrate u istoj zgradi, stan neće biti porušen. Kao nesavesni vlasnik plaćaće dupli porez na imovinu. Kada će takva poreska rešenja stizati na adrese bespravnih graditelja nije poznato, jer se o predlogu duplog oporezivanja nelegalnih objekata Ministarstvo finansija još nije izjasnilo.

Takođe, Nacrtom izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji predviđeno je da se za objekte koji se ne završe u roku od pet godina plaća kazna u iznosu poreza na imovinu kao da je zdanje izgrađeno. Naime, izmenama Zakona je predviđeno da građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti, ne izda upotrebna dozvola. Po isteku tog roka, investitor plaća na račun Poreske uprave naknadu u visini poreza na imovinu, kao da je objekat završen. Ovako država utiče na investitore da započete objekte i završe, odnosno upišu u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti, a ne kao do sada da imamo napuštena gradilišta, koja decenijama predstavljaju ruglo, a realno i opasnost za građane.

Na zahtev investitora građevinska dozvola može biti obnovljena na dodatni rok od dve godine. Ali, to je moguće samo ako investitor dostavi dokaz da stepen završenosti objekta premašuje 80 odsto, odnosno ako se u postupku utvrdi da je zdanje ukrovljeno, da ima spoljnu stolariju i da su postavljene unutrašnje instalacije, koje omogućavaju priključenje na infrastrukturu. Ukoliko po isteku roka parcela nije privedena nameni, investitor će na račun Poreske uprave plaćati naknadu u visini poreza na imovinu kao da je objekat završen, sve dok se za tu lokaciju ne izda nova građevinska dozvola drugom investitoru.

GRAĐEVINSKA DOZVOLA

Važeći Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno je da građevinska dozvola prestaje da važi ako investitor u roku od dve godine ne započne izgradnju, ali nije propisano kada zdanje treba i da se završi. Zato u centralnim zonama većih gradova danas postoje parcele koje nisu privedene nameni, država ne ubira prihod od poreza, nesolidni investitori ne snose nikakve sankcije, već imaju mogućnost da nedovršene stanove prodaju i više puta. Predloženim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, kojim građevinska dozvola ima rok trajanja od pet godina, povećala bi se pravna sigurnost na tržištu nepokretnosti, a nesolidni investitori bili bi destimulisani da krenu u izgradnju bez obezbeđenog novca.