Hamburg će tokom 2017. ući među deset glavnih turističkih odredišta, zahvaljujući ovom arhitektonskom dragulju vrednom 789 miliona evra, smatra Njujork Tajms.

Nakon skoro deset godina gradnje, praćene nizom skandala i višekratnih prekoračenja budžeta, Filharmonija na Labi (Elbphilharmonie) svečano je otvorena 11. januara 2017. godine uz pristustvo najviših nemačkih zvaničnika i predstavnika kulture.

Sjajna građevina bacila je u senku sve ranije afere i negativni imidž arhitektonskog skandala. “Zvali su je snom i noćnom morom, globalnom zvezdom i šalom, sramotom i čudom”, rekao je predsednik Nemačke Joakim Guk. Uzvanici su bili očarani. “Filharmonija će postati ono čemu se mnogi ljudi u Hamburgu nadaju: simbol kosmopolitske metropole otvorene prema svetu i dragulj u kruni Nemačke kao kulturne nacije”, bio je nadahnut nemački predsednik, kako je preneo Jutarnji.

Donji deo Filharmonije imitira skladište sagrađeno od opeke, dok je gornji deo napravljen kao fantastična staklena struktura.

 

Sagrađena je u hamburškoj luci, na samom doku, na mestu gde je nekad bilo pristanište i tipično skladište za žito od crvene cigle iz 1963. godine. Arhitekti su podnožje zgrade oblikovali po uzoru na to skladište, dok je gornji deo zgrade visoke 110 metara sav od stakla, metala i betona.

I kancelarka Angela Merkel je oduševljena. “Jednoga dana bićemo jako ponosni što je za našeg života sagrađeno nešto o čemu će ljudi govoriti i za 50 i 100 godina”.

Filharmonija je sagrađena na obali Labe, s fantastičnim pogledom na luku i grad.

Hamburg je sa 1,7 miliona stanovnika drugi najveći grad u Nemačkoj, grad snažne muzičke tradicije, u kojem su se rodili Brams i Mendelson, a Bitsli nastupali na počecima karijere.

Gradski oci su hteli funkcionalnu zgradu koja će u isto vreme biti i arhitektonski spektakl. Projektovali su je švajcarski arhitekti Žak Hercog i Pijer de Meuron, autori Ptičjeg gnezda u Pekingu i londonske galerije Tate Modern.

Foto: Iwan Baan

Donji deo Filharmonije imitira skladište sagrađeno od opeke, dok je gornji deo napravljen kao staklena struktura. Staklena fasada sastoji se od 1.100 prozora, na 37 metara visine je Plaza, trg od 4.000 kvadrata do kojega vode najduže pokretne stepenice u Zapadnoj Evropi, duge 82 metra. Zgrada ima veliku koncertnu dvoranu s 2.100 mesta i malu s 550 mesta. Treća je Kaistudio, mala dvorana sa 150 mesta za eksperimentalnu muziku ili predavanja.

Luksuzni stanovi

Koncertne dvorane projektovane su tako da osiguravaju vrhunsku akustičnost i ravnomernu raspodelu zvuka, s podijumom u sredini oko kojega se uzdižu tribine za publiku. Većina koncerata rasprodata je mesecima unapred, dok se rezervacije za razgledanje zgrade prodaju danima unapred. U zgradi su još hotel kao i 45 luksuznih stanova u staklu i balkonima sa spektakularnim pogledom na Labu, Hamburg i njegovu luku.

Hotel ima 244 sobe na 14 od ukupno 26 spratova zgrade. Među njima su 39 apartmana od 46 do 162 kvadratna metra. Na 19. spratu možete unajmiti Eigner suite koji vam za nešto više od 3.000 evra za noć osigurava pogled od 270 stepeni na Hamburg. U sklopu hotela su wellness na 1.300 kvadrata i bazen dug 20 metara. Na 13. spratu je bar za posetioce u pauzama koncerata.

Sidnejska opera kao uzor

Godinama je koncertna dvorana u Hamburgu bila simbol za ogromna prekoračenja budžeta, jer je u početku za izgradnju bilo predviđeno 241 miliona evra (što je već 2008. podignuto na 450 pa kasnije do konačnih 789 miliona), i rokova gradnje, ruku pod ruku s novim berlinskim aerodromom za koji se ne zna kada će biti otvoren. Često je uspoređuju s Operom u Sidneju: gradski oci Hamburga hteli su takvu markantnu građevinu po kojoj će biti prepoznati u svetu, a za dlaku su izbegli sudbinu australijskog uzora.

Prema Špiglu, nova koncertna dvorana u Hamburgu je “samo” 150 posto skuplja od planiranog. Moglo je biti i gore: Opera u Sidneju počela se graditi 1959, a tek 1973. mogla se koristiti. Troškovi su u međuvremenu porasli za neverovatnih 1.357 posto, na 800 miliona dolara. Hamburška lepotica ipak je skuplja, ali ovo je 21. vek.

Korisni linkovi na portalu Gradnja.rs: