Slavija: Novi arhitektonski konkurs ili kako funkcioniše srpska arhitektura.

Mreža podzemnih pešačkih prolaza omogućila bi da vozila ne zastajkuju pred zebrama. – Izmeštanjem tramvaja i trolejbusa u spoljni saobraćajni prsten, iz centra trga bila bi uklonjena šuma stubova i kablova za napajanje ovih vozila strujom. Izgradnja podzemnih pešačkih prolaza, izmeštanje tramvaja i trolejbusa na obod prstena, tri saobraćajne trake u kružnom toku i još jedna u Bulevaru oslobođenja – moglo bi da bude novo saobraćajno rešenje Trga Slavija.

Ostvarenje ove zamisli je preduslov i za decenijama najavljivane estetske intervencije na tom javnom prostoru. Do ideja za ulepšavanje doći će se arhitektonskim konkursom do kraja godine. Tada se očekuje, kaže Dejan Vasović, gradski arhitekta, i završetak glavnog saobraćajnog projekta i izbor izvođača radova, a rekonstrukcija Slavije počela bi sledeće godine.

– Reč je najpre o rešavanju saobraćajnog problema na Slaviji kako bi se smanjile gužve. Ideja je da se pešaci kreću podzemnim prolazima,a da vozila ne moraju da zastajkuju pred zebrama. Izmeštanje tramvaja i trolejbusa u obodni prsten omogućava da se iz centra trga ukloni šuma stubova i kablova koji pridržavaju naponske vodove za ta vozila. Tako će se izbeći zagušenja u samoj raskrsnici i neće biti rizičnih „bliskih susreta” sa vozilima javnog saobraćaja – objašnjava Vasović.

Da bi se eliminisale gužve i zastoji na Slaviji koji, kako kaže Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta, za pola sata mogu da se preliju na čitav grad, najvažnije je da se poveća kapacitet izlaznih saobraćajnica.

– Slaviju treba produbiti na jedan ili dva nivoa ispod zemlje, skloniti pešake i povećati propusnu moć kružnog toka. Slavija će biti skupo rešenje, ali je neophodno da se s tim problemom uhvatimo u koštac. Mora da se radi tako da u vreme rekonstrukcije saobraćaj funkcioniše kao na „Gazeli” tokom popravke – smatra Vujanić.

U toku rekonstrukcije jednog od najvažnijih čvorišta saobraćaj neće biti obustavljen, tvrdi Vasović. Biće postavljene privremene čelične konstrukcije za kretanje vozila preko raskopanih delova. Koliko će obnova potrajati, još se ne zna.

– Preciznije rokove imaćemo čim završimo glavni projekat. Sada ispitujemo mogućnost da se određeni elementi montiraju na licu mesta. Tako bismo skratili vreme radova – ističe Vasović.

Kada rekonstrukcija Slavije bude završena, napominje gradski arhitekta, to neće biti konačno saobraćajno uređenje jer njega ne može biti dok se ne definiše trasa metroa i uvede metro stanica, za šta je potrebno više godina.

– Da se do tada ne bismo svi gužvali na Slaviji, grad je rešio da unapredi saobraćaj, ali i da taj prostor istovremeno ulepša – kaže Vasović.

Ima li garancija da i ovaj konkurs neće ostati samo crtež na papiru?

– Novac je obezbeđen iz kredita evropskih banaka, u okviru finansiranja druge faze urbane rekonstrukcije Beograda. Poboljšavanje saobraćaja je nužno i prvi put se uporedo raspisuje arhitektonski konkurs kako bismo oplemenili Slaviju – precizira Vasović.

Sve će se vrteti oko fontane

Za sada je izvesno da će jedan od uslova arhitektonskog konkursa biti fontana u centru kružnog toka, a arhitekte treba da predlože i dizajn stubova za instalacije, izgled nadstrešnica, mobilijara, uređenje zelenih površina i javne garaže, ako ona ostane na sadašnjoj lokaciji. Planirano je da se zemni ostaci Dimitrija Tucovića prenesu u Aleju velikana, a bista izmesti na obod trga.

Baksuzni trg ili Trijumfalna kapija

Slavija ne sme da izgubi saobraćajnu funkciju, a po čemu će ovaj javni prostor biti prepoznatljiv treba da odluče stručnjaci, Gradska uprava, ali i žitelji prestonice.

– Kucnuo je čas. Arhitekte i inženjeri su dokoni, posla nema,i šta ćete bolje od konkursa za Trg Slavija – bio je komentar arhitekte Branislava Redžića, kada je čuo da će grad oglasiti još jedno javno nadmetanje za uređenje najpoznatijeg kružnog toka u Beogradu. On se seća mnogih, a na jednom – pozivnom iz 1992. godine – ponudio je svoje viđenje sređivanja Mitićeve rupe.

– Svi prethodni konkursi, a bilo ih je sijaset, doneli su obilje zanimljivih ideja. Neke su bile više dizajnerske, ali bez saobraćajnog rešenja za Slaviju, sve se svodi samo na lepu vežbu. Mislim da je greška čekati metro pa tek onda razmišljati o njenom uređenju – kaže Redžić.

Za njegove kolege, studente arhitekture i stručnu javnost Slavija je u protekloj deceniji bila poligon za hrabre i velike poduhvate. Ali, sve što su oni nudili – široke pešačke staze, monumentalne spomenike, moderne zgrade i vidikovce, fontane koje „proizvode” muziku – danas je palo u zaborav.

Baš zato što sve te ideje, među kojima je bilo i dobrih, nisu pretvorene u delo, Slavija deli sudbinu Terazijske terase i Trga Republike sa zdanjem opere, smatra arhitekta Goran Vojvodić.

– Ima sve preduslove da postane beogradska Trijumfalna kapija, a pretvorena je u ukleti trg. Slavija zaslužuje da bude „lendmark” – ključno obeležje, orijentir grada. A razloge zašto prethodni konkursi nisu materijalizovani treba tražiti ne samo u nedostatku novca, nego pre svega u neozbiljnosti raspisivača – kaže Vojvodić, dodajući da je pobornik konkursa jer su, smatra, najbolji okvir za raspravu o javnim prostorima, naročito ako su vođeni u okviru struke.

Vojvodić ne misli da će novi konkurs ponuditi radikalno drugačija rešenja i priznaje da ne razume zašto se u startu predlaže fontana u središtu trga.

Bila fontana ili ne, saobraćaj na trgu, ali i u nekoliko blokova oko njega, najkrupniji je zalogaj koji treba savladati na Slaviji, smatra urbanista Miodrag Ferenčak.

Prioritetno pitanje je, naglašava, kako povezati Slaviju sa železničkom stanicom u Prokopu, ulicama Birčaninovom i Kneginje Zorke, određivanje trase tramvaja… Ali jednako je važno definisati šta se želi od tog prostora u celini.

Posle mnogih promašaja na toj lokaciji za Ferenčaka jedno je sigurno – trg ne sme da izgubi saobraćajnu funkciju, a o karakteru prostora, odnosno onome po čemu će biti prepoznatljiv i privlačiti ljude, treba da odlučuju stručnjaci, Gradska uprava, ali i žitelji prestonice.

Oni će možda imati priliku da biraju i između već gotovih rešenja. Dejan Vasović, gradski arhitekta, ne odbacuje mogućnost da se uzmu u obzir i ideje koje su do sada bile ponuđene na konkursima.

Zbir delova ne čini celinu

– Bilo bi šteta da i ovaj konkurs propadne kao i prethodni, koji nisu bili ozbiljno promišljeni, a to znači da se trg nije sagledao u celini, nego parcijalno. Jedan konkurs je poslužio da se isprojektuje zdanje Narodne banke, drugi da se osmisli prostor između nje i kružnog toka, a bilo je i onih koji su se bavili Mitićevom rupom, čija je boljka sporno vlasništvo. Isto važi i za parcelu gde se sada nalazi parking – ističe Miodrag Ferenčak.

Poligon za maštanje

2004. Predloženo je da se na mestu gde je bista Dimitrija Tucovića podigne spomenik moderne Srbije – cilindrična građevina od stakla iste visine kao i hotel „Slavija”. Autor pobedničkog rešenja zamislio je da se u objekat ugradi panoramski lift do vidikovca sa kojeg bi se Beograd video kao na dlanu. Za stakleni spomenik, u čijoj je unutrašnjosti trebalo da budu ispisani stihovi „Himne slobode”, bio je obezbeđen novac iz gradskog budžeta. Od svega se odustalo zato što je, kako je tada objašnjeno, javnost loše primila ideju.

2005. Pobednički rad sa konkursa te godine stavlja sunčani sat u središte kružnog toka. Autorski tim osmislio je natkriveni trg na platou ispred zgrade Narodne banke. Ispod njega bili bi komercijalni sadržaji, kao i podzemni prolaz do stanice metroa.

2006. Arhitekte „Energoprojekta” videle su Slaviju kao pešačku zonu. Buka automobila, autobusa i tramvaja bila bi zatomljena spuštanjem vozila pod zemlju. Autori koji su osmislili ovo rešenje predvideli su i izgradnju kule visoke 150 metara.

2008. Predlagano je da na platou ispred Narodne banke bude postavljena skulptura u plitkom bazenu, koja bi sa okolnim zelenilom činila moderan trg. Takva arhitektonska celina, nikad viđena na našim prostorima, odgovarala bi muzikom na emocije prolaznika, zahvaljujući posebnim senzorima.
(Daliborka Mučibabić, Politika)