Sve je lakše kada ste u glavnom gradu Švedske tokom Nedelje dizajna koja se održava u februaru…

Pošto je sneg iznenada počeo da pada, svratili smo po kapu u jednu od brojnih prodavnica u šetačkoj zoni Drottninggatan. Ljubazna prodavačica jedva je dočekala da započne razgovor s uobičajenim pitanjem odakle smo i šta (koji đavo) radimo u Stokholmu usred zime. “Stokholm je mnogo lepši leti. Zimi nema šta da se radi…” – razočarano je konstatovala devojka u ranim dvadesetima s Abbinom bojom kose.

Iako je za vreme našeg boravka u Stokholmu bilo uglavnom iznad nule, nismo mogli ni predpostaviti kako izgleda šetati ulicama grada okruženim hladnim jezerom Mälaren kada je temperatura uobičajenih -10 C. “Ali mi se leti kupamo u jezeru usred grada!” – spremno nas je dočekala i sa odgovorom i sa iskrom u očima.

Metroom do skijališta

Možda snega nije bilo dovoljno, ali se Svetski kup u Cross Countryu održao i ovog februara usred glavnog grada Švedske! Topovi i mehanizacija radile su danonoćno ne bi li stepenice i prilazne rampe Kraljevske palate pretvorili u snežne staze na kojima su se prepodne skijaši takmičili a poslepodne amateri rekreirali.

Cross country skijanje usred centra grada #skiing

A post shared by Igor Conic (@igorconic) on

Kraljevska loza nije imala problem da im dom pretvore u ledenu palatu, kao što ni lokalne komunalne službe nisu imale nikakav problem da se jedna gradska deponija pretvori u zimski centar. Naime, gradski oci su još pre petnaestak godina uvideli da brdo đubreta usred Stokholma sve više raste i da postaje ruglo grada. Palo im je na pamet da deponiju Hammarbybacken, na koju se uglavnom odnosio građevinski šut, još malo nagoje, postave snežne topove i žičare, i pretvore ga u pravo skijalište! Ako ste u Stokholmu tokom zime, treba samo da sednete na zelenu liniju i od stanice T-Central tamo ste za 15 minuta. Na licu mesta možete iznajmiti skije a skipass tri sata skijanja platiće oko 12 evra.

Skijanje u centru Hammarbybacken; foto: VisitStockholm
Skijanje u centru Hammarbybacken usred grada; foto: VisitStockholm

Peške do muzeja

Iako će vam možda naše slike s ulica i dokova Stokholma izgledati idilično, zubato sunce vam, zapravo, neće dati puno prilike za šetnju tokom zimskih meseci. Ipak, ukoliko ne želite da izvojite 115 kruna (12 evra) za dnevnu metro kartu, ne gine vam druga opcija. Ako se vaš smeštaj nalazi u potezu Gamla Stan – Vasastan, javni transport vam realno neće ni trebati jer je većina toga što treba da vidite udaljeno na maksimum 30 minuta hoda… sem ukoliko ne želite na gradsko skijalište.

stockholm-2016-1-2
Zubato sunce u Stokholmu

Ako vas Abba interesuje toliko da biste za ulaz u muzej izdvojili 20 evra, posetite ga zajedno sa muzejom Vasamusset (netaknut brod iz 17. veka) jer se nalazi na istom ostrvu – Djurgarden. Mi smo se pak odlučili da obiđemo Nobelov muzej koji se nalazi u živopisnom Gamla Stanu jer je u toku bila veoma zanimljiva izložba Nobel Creations. Cilj ove izložbe bio je da se na jedan drugačiji, neposredniji način predstave dobitnici Nobelovih nagrada pa su zato organizatori angažovali studente sa završnih godina Bekmanovog koledža za dizajn da osmisle modne kreacije inspirisane delima ovogodišnjih laureata.

Studenti sa završnih godina Bekmanovog koledža za dizajn osmislili su modne kreacije inspirisane delima ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade.

Tako je haljina za fiziku bila izvezena u obliku oscilirajućih neutrina (dokaz da ove čestice imaju masu; Takaki Kadžita i Arthur Mcdonald, Nobelova nagrada za fiziku), toaleta za hemiju urađena je 3D štampačem predstavljajući DNK koji se sam “popravlja” (očuvanje genetskih informacija; Thomas Lindahl, Aziz Sancar i Paul Modrich; Nobelova nagrada za hemiju) a odevna kombinacija za ekonomiju bila je najupečatljivaja jer je napravljena od velikog fiskalnog računa koji se graciozno vukao po podu – baš kao i društvo koje nemo posmatra velika socijalna raslojavanja (analiza potrošnje, siromaštva i socijalne pomoći; Angus Deaton, Nobelova nagrada za ekonomiju).

nobel-creations-2015-6
Haljina u obliku fiskalnog računa u Nobelovom muzeju

Brodom po zalivu

Ukoliko ste se odlučili da kupite kartu za javni prevoz, šteta bi bilo ne iskoristiti je maksimalno. Jedan od vidova transporta koji je uključen u cenu jesu i brodići koji saobraćaju između stokholmskih naselja. Sedite u brodić, obiđite za početak muzej smešten na samoj obali – Fotografiska. Ovaj muzej posvećen fotografiji vredi posetiti i zbog restorana koji pruža sjajan pogled na stokholmski zaliv, Gamla Stan ali i na Nacionalni muzej koji je trenutno u fazi rekonstukcije čiji će radovi koštati čak 75 miliona evra.

Za rekonstrukciju Nacionalni muzeja u Stokholmu izdvojeno je 700 miliona kruna, odnosno oko 75 miliona evra.

Pošto ste se nauživali u pogledu, otplovite dalje do Finnboda Varv – naselja, udaljenog 20 minuta vožnje, karakterističnog po tome što su brojna industrijska postrojenja pretvorena u atraktivne galerijske i prodajne prostore kao što je salon Fogia. Ovaj poznati proizvođač nameštaja (ne baš kao Ikea) svoj salon smestio je u nekadašnje brodogradilište koje i dalje impresivno ali služi potpuno drugačijoj svrsi. Pročitajte naše detaljnije utiske o salonu Fogia.

fogia-2016sff-07
Svečana večera u salonu Fogia

Nedelja dizajna… i nameštaja

Nema boljeg mesta od Stokholma gde se može saznati šta je u trendu što se tiče skandinavskog dizajna. Tokom nedelje dizajna, s kojom se paralelno održava i sajam nameštaja (pogledajte naš iscrpni izveštaj sa sajma 2016), glavni grad Švedske pretvori se u pravu pozornicu gde poznati i nepoznati dizajneri izlažu svoje novitete. Mi smo za početak posetili Studio E.O. u kojem rade Erik Olovsson i Anton Alvarez. Iako nema ni 30 godina, Erik je već dizajnirao neke komade nameštaja koji su postali poznati kao što je modularni kabinet Room. Delovi kabineta kupuju se odvojeno, svaki služi svojoj svrsi (polica za knjige, držač flaše, saksija za cveće…) i međusobno kompatibilni. Svaki kabinet je jedinstven jer joj vi dajete konačan oblik u zavisnosti od vaših potreba.

Erik-Olovsson-studio-eo
Erik Olovsson sa svojim kabinetom Room

S druge strane radovi čileanca Antona Alvareza više naginju konceptualnoj umetnosti. Alvarez nam je pokazao kako mogu izgledati oblici napravljeni ististikivanjem gline iz kalupova u obliku slova abecede. Različitom brzinom ististikivanja, drugačijim šablonom ili recepturom smese, nastaju skulpure koje se potpuno razlikuju a opet sve imaju jedan zajednički sadržalac – slovo.

Anton-Alvarez-studio-eo
Čileanac Anton Alvarez i skupltura od gline

Papreni dizajn

Dizajn je veliki biznis. Danas je teško proceniti koliko koji predmet košta jer ako iza njega stoji poznato ime, cene drastično skaču. Tako se, na primer, čuvena švedska Iittala udružila s renomiranim japanskim dizajnerom Issey Miyake kako bi kreirala njihovu novu kolekciju kućne dekoracije. Dekorativna salveta za tanjire inspirisana origamijem u nežnim pastelnim bojama izgleda sjajno ali ćete za nju morati da izdvojite 30 evra – po komadu!

Saradnja finske #Iittala i japanske dizajnerke Issey #Miyake – #2016sdw

A post shared by Gradnja.rs (@gradnja) on

Kako optimizovati troškove proizvodnje jednog dizajnerskog komada? Primenite ekomomiju deljenja! Švedski biro CKR lansirao je novi biznis model zajedno s novom linijom proizvoda zvanih Smaller Objects koji podrazumeva da dizajneri sami finansiraju proizvodnju svojih proizvoda. Kao što Uber nema svoja vozila ili kao što AirBnB nema svoj smeštaj, zašto bi jedan prodavac nameštaja morao da ima svoje fabrike i dizajnere? Pročitajte više o birou CKR i njihovom biznis modelu

Ukoliko ste ljubitelj dizajna, Stokholm će vas oduševiti i tokom zime. Ukoliko pak niste, opet nije problem. Sedite u najprometniju kafanu, naručite kafu i pustite ga grad prođe pored vas. Poznata parafrazirana izreka može se primeniti i na Stokholmu a naše preporuke su:

I za kraj, ne zaboravite da pogledate našu video reportažu iz Stokholma:

Pogledajte našu reportažu sa Stockholm Furniture Fair 2016.