Dodavanjem čeličnih vlakana i bakterija, putevima bi se mogao značajno produžiti vreme eksploatacije.

Rupe na putevima ne samo da iritiraju vozače već su i uzročnik velikog broja saobraćajnih nesreća širom sveta. Zbog toga naučnici sa departmana za mikromehaniku na Tehnološkom fakultetu Delft u Holandiju istražuju materijale koji bi mogli da sami sebe popravljaju. Skoncetrisali su se na asfalt i beton, a rezultati su više nego obećavajući.

Procenjeno je da bi putevi od asfalta s novom recepturom mogli da uštede Holandiji 90 miliona evra godišnje.

 

Većina puteva pravi se od asfalta koji je u osnovi porozni materijal što je u isto vreme i dobro i loše. Naime, pore apsorbuju zvuk ali u isto vreme dovode do stvaranja pukotina, a vremenom i do rupa u putevima. Naučnik Erik Šlangen sa Delfta radi na asfaltu koji bi sam sebe popravljao. On je osmislio recepturu asfaltne smese koja podrazumeva dodavanje čeličnih vlakana čime ovaj materijal postaje provodljiv. Kada velika indukciona mašina pređe preko asfalta, toplota pomaže da se pukotine same zakrpe. Kao što to Verge konstatuje, asfalt se ne popravlja sam ali ovakva receptura omogućava daleko lakšu sanaciju.

Bakterija pravi kalcijum karbonat koji popunjava pukotine u betonu i na taj sprečavalo bi se stvaranje rupa na putevima.

 

Samozaceljujući asfalt trenutno se testira na 12 puteva u Holandiji. Jedan od njih urađen je još 2010. godine a i dalje se dobro drži. Klasični asfaltni putevi ostaju u dobrom stanju i nakon sedam do deset godina, pa će se tek nakon određenog vremena videti koliko su zaista putevi s novom recepturom zaista dobri. Međutim, procene su da bi put s ovakvim asfaltom mogao da ostane u dobrom stanju duplo duže od klasičnih, doduše uz povećanje cene izgradnje za 25%. Kada se sve stavi na papir, ušteda i dalje postoji i nije tako mala. Naime, procenjeno je da bi ovakvi putevi mogli da uštede Holandiji 90 miliona evra godišnje.

Povezano: Nova vrsta asfalta će pročišćavati vazduh koji udišemo?

Žilava bakterija

Asfalt nije jedini materijal s kojim ovaj tim naučnika radi. Erik Šlangen radi na betonu sa pridodatim bakterijama koje bi omogućile ovom materijalu da se sam zaceljuje. Bakterija bi pravila kalcijum karbonat koji bi popunjavao pukotine u betonu i na taj sprečavalo bi se stvaranje rupa na putevima. Ova bakterija, koja nije štetna za ljude, može da živi više od 200 godina što je duže od predviđenog životnog veka jednog betonskog puta.

Foto: Alan Stanton on Flickr

Srodni članci na portalu Gradnja.rs: