Od kako je došla robna kuća IKEA, interesovanje za domaći nameštaj i promet u mom salonu su se povećali, kaže Marko Stojanović iz Shamlize.

Dolazak IKEA, najpoznatijeg svetskog brenda u prodaji nameštaja, potpuno je različito prihvaćen od strane građana Srbije. Možda bi bilo dobro, nakon skoro dva meseca od otvaranja robne kuće, dati mišljenje o celoj situaciji.

Tokom 2013. godine, kada sam tek planirao da otvorim svoj salon nameštaja, razgovarao sam sa dedom šta se može dogoditi ako i kada IKEA otvori svoju robnu kuću u Srbiji. Moj deda, nekada direktor u nekoliko društvenih firmi za proizvodnju i prodaju nameštaja, imao je jednostavan odgovor:

“Maki, nije ovo prvi puta da dolazim u kontak’ s Ikeu. Još dok sam bio u Simpu, mi smo nju pobeđivali na svim tenderima u Evropi. Jugoslovenska industrija nameštaja bila je neprikosnovena, kako po dizajnu, tako i po kvalitetu i kao takvi lako smo osvajali mnoga svetska tržišta. IKEA je imala drugu ciljnu publiku, a jugoslovenski standard je uticao da nikome kod nas nije bio potreban takav nameštaj. Zato nije bilo ni moguće da se tada u Jugoslaviji otvori njihova robna kuća. Jedino se Dragan (Tomić, direktor SIMPA) zamlaćivao da s njima i mi nešto počnemo da radimo. Počesmo neke kuhinje, ali to je bilo nešto malo. Niko nije bio lud da troši čamovinu, a kamoli bukvu na komade koji su bili njima potrebni, u serijama od nekoliko desetina hiljada po jako niskoj ceni. Će vidimo šta će biti kada ovde dođu…“

Niko nije bio lud da troši čamovinu, a kamoli bukvu, na komade koji su bili njima potrebni, u serijama od nekoliko desetina hiljada po jako niskoj ceni.

 

Na tome je i ostalo. Salon sam otvorio na proleće 2014. godine i polako započeo tamo gde su ljudi poput mog dede zastali. Da promovišem i prodajem domaći, autorski dizajniran nameštaj. Tokom ovih nekoliko godina, mnogi klijenti koji su dolazili i kupovali u salonu su mi postavljali isto pitanje – šta će biti s nama kada IKEA dođe u Srbiju? Evo, dogodio se i taj trenutak.

IKEA je u avgustu otvorila najveću robnu kuću na Balkanu nadomak Beograda. Desetine hiljada ljudi bilo je na otvaranju, ali i kasnije u nedeljama nakon toga. Reakcije su različite i mislim da su to individualni stavovi, pa ne bih pojedinačno o tome, ali pre nego što kažem nešto o pozitivnim i negativnim aspektima dolaska brenda IKEA, naglasiću samo jednu činjenicu – interesovanje za domaći nameštaj i promet u mom salonu su se povećali.

Zašto je dobro što je IKEA došla?

Životni standard u Srbiji se drastično promenio u odnosu na period ex-Jugoslavije. Ono što je nekada bila srednja klasa, preko 80% građana, sada je obično nisko plaćena servisna/radnička klasa. Jedina mesta gde su ovi ljudi mogli da kupuju nameštaj bio je Forma Ideale ili pijaca. Dolazak švedskog brenda otvorio je mogućnost i ovim građanima da po niskim cenama uživaju u pogodnostima relativno dobrog nameštaja. Dobra stvar je što to ne mora biti nameštaj zastarelog dizajna, pa svojim dolaskom IKEA edukuje širu populaciju na temu savremenih kreacija na polju nameštaja i pokućstva, a domaće proizvođače primorava da se modernizuju ako žele da nastave poslovati na domaćem tržištu.

Zašto je loše što je IKEA došla?

Dolaskom švedskog brenda došlo je do velikog uzdrmavanja domaćeg držišta nameštaja, rasvete i pokućstva. Domaće i strane kompanije, koje već više od dve decenije proizvode i prodaju nameštaj u Srbiji, doživele su pad prometa od 20 do 30%, najviše na sličnim proizvodima, koji po nižim cenama mogu da se nađu u robnoj kući IKEA. Kafe stočići, stone lampe i zidne lampe, razne hoklice, samo su neki od proizvoda koji su povoljniji kod Šveđana. Tu je i problem domaće radne snage, zaposlene u srpskim fabrikama nameštaja. Predviđalo se da će dolazak švedskog brenda zatvoriti par hiljada radnih mesta, što je u poređenju sa par stotina koje su otvorili, prava katastrofa. Za sada, stvari nisu baš toliko tragične jer su domaći proizvođači spremno dočekali ovaj „udar“ i odavno pronašli nova tržišta, najviše u Rusiji i Evropi.

Salon Shamliza u Beogradu

Drago nam je da mnogi naši klijenti kupuju na oba mesta i uređuju svoje enterijere kombinujući skuplji i jeftiniji nameštaj.

 

Što se tiče poslovanja mog salona, to jest, poslovanja dizajnera i proizvođača koji kod mene prodaju svoje komade, mislim da mi nemamo problema jer se po klasi nameštaja ne podudaramo sa IKEA ponudom. Šta više, drago nam je da mnogi naši klijenti kupuju na oba mesta i uređuju svoje enterijere kombinujući skuplji i jeftiniji nameštaj. Neki klijenti dolaze sa utiscima da su očekivali da je IKEA nešto jeftinija, pa im je sada još draže što će ipak kod nas ostaviti više novca.

IKEA nije baš zahvalan partner, što pokazuje činjenica da samo jedna kompanija iz Srbije za njih proizvodi sitnije komade za kuhinju, ali je vrlo važan uzor po pitanju profesionalizacije i sistematizacije proizvodnje, prodaje i marketinga. Zato je moramo doživljavati kao zdravu i poštenu konkurenciju koja pozitivno može uticati na dalje trasiranje razvoja industrije nameštaja u Srbiji.

Kada ste već ovde, pročitajte i ovo: