Stambeni objekat N1 smešten je u najužem gradskom jezgru, na uskoj parceli koja je tipična za haotično urbano okruženje nasleđeno iz prošlosti.

Projekat zgrade sa četiri stana u Nemanjinoj ulici broj 1 u Kragujevcu, kojeg potpisuju Marija i Petar Simović iz Studija Simović, nastao je bez direktnog obaziranja na najuži kontekst ulice jer se on tokom godina izgubio u onom smislu koji podrazumeva odnos objekta prema ulici, gradu, prolaznicima i na kraju korisnicima.

Kontekst profane jednoporodične arhitekture, bez jasnih stilskih odlika i nedefinisanog odnosa prema urbanitetu postao je teren koji je jedino moguće bilo negirati.

 

Kontekst profane jednoporodične arhitekture, bez jasnih stilskih odlika i nedefinisanog odnosa prema urbanitetu postao je teren koji je jedino moguće bilo negirati, dok sa druge strane objekti koji su imali određenu estetiku međuratne arhitekture namenjene za tada nešto boljestojeće korisnike, ostali su kao setna reminiscencija na prošlost. Takođe, deo ulice čini jedan višeporodični objekat izgrađen u poslednjih deset godina koji je primer klasičnog graditeljstva za tržišnu upotrebu.

Objekat N1 projektovan je isprva sa slobodnim prizemljem za zelenilo i parkiranje, ali kako su se isprečila birokratska ograničenja, objekat je „potopljen“ zadržavajući sve zamišljene morfološke karakteristike na parceli koja ima ulični front od oko sedam metara.

Tako je projektantskim rešenjem ulaz u objekat kao i parkiranje premešteno u formalno podrumsku etažu. Zelenilo je nadomešteno parternom baštom na koju izlazi jedan od stanova u prizemlju, kao i dvema krovnim baštama namenjene za dva dupleksa.

Zbog oblika objekta koji se definiše kao neprekinuti niz, on komunicira sa ulicom samo preko ulične fasade. Kako bi se ona zaštitila od kasnijih deformacija i intervencija korisnika, tretirana je tako da nema terasa, a ventlisanom fasadom čiji pločasti HPL materijal je postao i materijal koji je poslužio da se razreši zasenčenje stanova, rezultirala je jednom preciznom i „akontekstualnom“ fasadom.

Kako bi se zaštitila od kasnijih deformacija i intervencija korisnika, zgrada je tretirana tako da nema terasa.

 

Dvorišna fasada je sa druge strane tretirana tako da postaje nenametljiva u odnosu na haotičnu unutrašnjost bloka i svojim oblikom ne sugeriše višeporodično stanovanje.

Diskretan kontekstualizam sa objektima međuratne arhitekture koja je jedino uzeta u obzir kao merodavan okvir okruženja, na prvi pogled je neuočljiv i ogleda se u urednoj fenestraciji i restauriranim ulaznim vratima sa jednoporodičnog objekta koji se prethodno nalazio na parceli.

U tipološkom smislu zgrada se sastoji od dva dvosobna i dva tripleks stana na čijoj se trećoj etaži nalaze zeleni krovovi sa kojih se pružaju vizure na gradsko jezgro.

Zgradu nosi armiranobetonska konstrukcija sa rasponima od jedne do druge bočne granice parcele i to od 7 do 7,5 metara. Ovo omogućava korisniku slobodu u organizovanju prostora.

 

Posebna pažnja je posvećena konstrukciji koja je izvedena kao armiranobetonska sa rasponima od jedne do druge bočne granice parcele i to od 7 do 7,5 metara zbog trapezoidnog oblika parcele. Time je omogućeno budućim korisnicima da svoje stambene jedinice organizuju kako žele i sa punom slobodom, bez konstruktivnih ograničenja u vidu stubova ili nosećih zidova unutar stanova.

Proces gradnje zgrade N1 možete videti na Instagramu putem ovog linka.

Neizdrz #studiosimovic #obikg #n1housingkg

A post shared by Marija Simović (@marija_simovic) on

Foto: Relja Ivanić

Srodni članci na portalu Gradnja.rs: