Klizanjem kuće po čeličnim ležajevima za vreme zemljotresa uravnotežuju se sile i smanjuje šteta na objektu. 

Kaliforniju je 1989. godine zadesio zemljotres takvih razmera da se on i dan danas pamti. Udar jačine 6,9 stepeni po Rihterovoj skali razorio je San Francisko, Ouklend i nekoliko priobalnih gradova pričinivši im materijalnu štetu u iznosu od 6.000 milijardi (šest biliona) dolara. Četvrt veka kasnije, tim inženjera sa Univerziteta Stranford osmislio je temelj za rezidencijalne objekte koji je sposoban da se izdrži zemljotrese i do tri puta jače od onog iz 1989. a da pritom ne košta (jako) puno.

Od 10.000 zemljotresa koji godišnje zadese Kaliforniju, oko 15 do 20 je sposebno da izazovu veliku štetu na milionima objekata duž čitave savezne države. Osiguravajuće kuće su izračunala da bi vlasnik prosečne kuće trebao da plaća godišnje 673 dolara kako bi se pokrile eventualne štete prouzrokovane zemljotresima. Tim inženjera osmislio je temelj koji će se moći odupreti snažnim zemljotresima i time značajno smanjiti troškove osiguranja.

Princip koja stoji iza ovog sistema u suštini je veoma jednostavan: “Kada se zemlja pomera, kuća će kliziti.” – kaže Edouardo Mirada, profesor na Stanfordu.

Tokom zemljotresa, kuća će se klizati zahvaljujući ležajevima, čeličnim kuglama prečnika 4,5 inča koji se kreću u čašicama od galvanizovanog čelika, što će umanjiti uticaj horizontalnih sila iz zemlje i samim tim smanjiti štete na objektu. Tehnologija je veoma slična seizmičkim ležajevima koji se već koriste kod javnih objekata međutim sa drastično nižom cenom. Naime, inženjeri sa Stanforda tvrde da bi implementacija ovog sistema koštala od 10 do 15 hiljada dolara i da bi mogla da se izvede za samo četiri dana. Jednokratno postavljanje ovog sistema je sitnica u odnosnu na troškove za osiguranje, kažu u Stanfordu.

seizmicki-lezajevi

Test je izveden u Univerzitetu San Diego koji je opremljen najvećim simulatorom zemljotresa u SAD. Postolje može da primi dvospratan objekat osnove 10×6,5 metara i da ga zatrese proizvoljnom jačinom. Simuliran je zemljotres koji se dogodio 1989. godine i rezultati su ispali bolji nego što su inženjeri očekivali. Strukturalna oštećena primećena su samo na maksimalnom kapacitetu simulatora što je sjajan rezultat.

Stanfordova tehnologija spremna je za implementaciju u seizmičkim aktivnim zonama širom sveta pošto je prošla sve rigorozne sigurnosne testove. Pročitajte još o ovom sistemu na zvaničnom sajtu Stanforda.