Slavni Salvador Dali tvrdio je da će Helikoid biti najmoderniji tržni centar u Južnoj Americi. Evo šta je od njega ispalo.

Dok je bio još u izgradnji, objekat Helicoide dizan je u nebesa i bio hvaljen od strane mnogih učenih i priznatih ljudi iz raznih oblasti. Pesnik Pablo Neruda jednom je rekao za ovaj objekat da je on „jedna od najlepših kreacija koja je izašla iz uma arhitekte“, dok je Salvador Dali tvrdio da će Helicoide biti najmoderniji tržni centar pedesetih godina. Šezdeset godina kasnije, objekat i dalje ima svoju neobičnu i smelu formu, međutim kao i mnogo šta drugo u Venecueli, i ovu građevinu je zadesila tužna sudbina, piše Citylab.

Hugo Čavez zadržao je policijsku agenciju u Helikoidu kojoj je, pak, trebalo prostora za smeštanje neistomišljenika.

 

Planiranje gradnje Helikoida počelo je 1955. godine kada je država živela u izobilju usled priliva velike količine novca od prodaje nafte i u trenutku kada ju je vodio diktator Markos Perez Himenes koji je bio poznat po svojoj naklonjenosti megalomanskim građevinama. Realizacija ovakvog ambicioznog projekta u to vreme bila je sasvim izvesna.

Na parceli od čak 25 hektara bila je predviđena izgradnja tržnog centra sa 320 prodavnica. Helikoid bi bio inovativan i u pogledu organizacije. Naime, kupci ne bi šetali kroz držni centar, već bi se vozili spiralnom rampom s dve trake. To je za to vreme bila naučna fantastika. U fantastici je projekat i ostao…

Đubrište ideja

Naime, nakon pada diktature Pereza Himenesa 1958. godine, projekat je počeo da se raspada da bi naposletku njegova izgradnja bila potpuno obustavljena. U novoj, demokratski uređenoj državi, niko nije želeo da nastavlja radove na megalomanskom projektu koji je nosio nasleđe svrgnutog diktatora.

Objekat je tokom beskrajno dugog stečajnog postupka prešao u državno vlasništvo 1975. godine, a onda su usledili pokušaji obnove i reaktiviranja objekta koji su, međutim, jedan za drugim propadali. Od 1979. do 1982. godine objekat je predstavljao dom za 500 porodica koji su živeli praktično na ulici. Zatim su usledili predlozi da se objekat pretvori u istorijski i antropološki muzej ali ni taj plan nije zaživeo.

Ideja da Helikoid postane Centar za životnu sredinu Venecuele jedno vreme bio je aktivan. Međutim, arhitekte Hulio Kol i Horhe Kastiljo jednom prilikom su se nadovno popeli na vrh građevine i tokom meditacije „otkrili“ da se na tom mestu nalazilo groblje drevnog plemena. Nakon ovog spiritualnog i mnogima neobjašnjivog događaja, došli su na ideju su da izgrade Centar duhovnog mira. Pogađate, i ova ideja je završila u kanti. (Baš odakle i potekla, prim.ur.)

Od ofingera do lisica

Vlada predsednika Rafaela Kaldera odlučila je da objekat koristi kao sedište jedne policijske agencije poznate kao DISIP. Kasnije, predsednik Hugo Čavez zadržao je agenciju na istom mestu kojoj je pak trebalo prostora za smeštanje neistomišljenika. I tako su, odjedanput, nikad završene prodavnice počele polako da se pregrađuju i preuređuju u ćelije u kojima su smeštani politički zatvorenici.

Prema svedočenjima bivših zatvorenika, u ćelijama površine 3×5 metara bilo je i do 22 zatvorenika. U početku su postojale samo tri ćelije, dok su u ostatku prostora bile administrativne kancelarije. Kako je rastao broj zatvorenika, vremenom se i broj ćelija povećao. I tako je od ambicioznog tržnog centra kakav nije viđen u Južnoj Americi, nastao zatvor u kojem se ljudi sistematski zatvarali i mučili. (I šoping zna da bude pravo mučenje, tako da je prvobitni plan barem u nečemu uspeo, prim.ur.)

Danas, neki misle da je najbolje da se objekat, koji je bio mesto zatvaranja i mučenja ljudi, sruši dok drugi predlažu da se Helikoid pretvori u sportski centar ili neki drugi objekat slične namene koji će doprineti razvoju Venecuele. Kakva je dalja sudbina ovog objekat ostaje nam da vidimo.

Foto: Archivo Fotografía Urbana, Nelson Garrido/Project Helicoide

Srodni članci na portalu Gradnja.rs: