Možda Beograd nije čuven po kulturnim dešavanjima ali veliki broj turista koji ga posete nemaju u ponudi obilizak velikih muzeja. Stvari se, izgleda, polako menjaju.

U dosad najobimnije renoviranje zgrade Narodnog muzeja, koje je potrajalo čak deset meseci, država je uložila 85, a lokalna samouprava 17 miliona dinara, pa je zgrada dobila i dodatnih 600 kvadrata: za skladištenje zbirki i izložbe.

Zdanje u kojem je danas muzej, inače, izgrađeno je još 1863. – za potrebe Gimnazije, tada druge u Srbiji. Knez Mihailo, kažu, poslušao je molbe Kruševljana da im se izgradi školska zgrada, koja je dograđivana 1908. i 1938, a za potrebe muzeja adaptirana 1969. godine.

– To je i bila poslednja velika rekonstrukcija objekta na kojem je i vreme učinilo svoje, pa je postalo sve teže valjano čuvati eksponate – objašnjava direktor, mr Ljubiša Vasiljević, ukazujući na to kako je sada Narodni muzej potpuno prilagođen modernim standardima.

Jer, pored zasebnih depoa za čuvanje najdragocenijih zbirki, poseduje izložbeni prostor i kancelarije za upravu, a sanirana su i velika oštećenja krova i tavanskog prostora. Stoga, veoma brzo, u novu-staru zgradu biće vraćeno i više od 23.000 eksponata koji su, privremeno, bili smešteni u Kući Simića, Umetničkoj galeriji i Domu na Slobodištu.

PRVA POSTAVKA

Izložba „Za ljubav otadžbine – Patriotizam u srpskoj kulturi 18. veka“, inače iz Galerije Matice srpske – koja se otvara u sredu u 18 sati – biće prva postavka u rekonstruisanoj zgradi.

Muzealije su, inače, razvrstane u sedam zbirki: arheološku, etnografsku, numizmatičku, kulturno-istorijsku, prirodnjačku, te zbirku likovne i primenjene umetnosti, a sastavni deo su i spomen-zbirka Milana Milovanovića i Dragoslava Vasiljevića, te legati sestara Mihailović i porodice Binički.

(Novosti)