Kao zemlja kojoj 30% površine (i oko 65% stanovništva) leži ispod nivoa mora, Holandija je “idealna meta” za poplave. Darko Donevski za Peščanik piše kako se oni bore od poplava.

1. Osnovni stav pri izradi bilo kakve zaštitne mere je: treba živeti sa vodom, a ne boriti se protiv nje! Šta to praktično znači? Holanđani znaju da je nekontrolisani rast vode stalna opasnost, i oni su prve nasipe počeli da prave još u 15. veku. Nakon velikih poplava 50-ih godina prošlog veka, koje su uslovile i više od 60 hiljada evakuisanih ljudi, Holanđani su započeli sa izgradnjom svog čuvenog odbrambenog sistema praveći poldere. Iako je u svetu bio ocenjen kao jedan od najboljih, on je u izveštaju iz 1977. godine označen kao rizičan zbog globalnih prirodnih promena. Holandske vlasti su ignorisale to upozorenje, jer je zbog proširenja odbrambenih bedema trebalo srušiti dosta kuća. Težak udarac, međutim, došao je sa nesvakidašnje velikim padavinama 1993. godine, kada je preko 200 hiljada ljudi moralo da se evakuiše, a na stotine farmi životinja ostalo bez zaštite. Od tada, Holanđani proširuju istraživanja u borbi protiv poplava, štaviše ulažu u naučne radove koji se time bave. Evo šta je rezultat toga…

2. Nakon tog velikog poraza, Holandija pokreće projekat Builing with Nature (Graditi u skladu sa prirodom) koji i danas sjajno funkcioniše. Poenta projekta je uporedno prožimanje modernih arhitektonskih rešenja sa neizbežnom brigom o zaštiti prirode, naročito onom u priobalnim područjima. Danas u okviru ovog modela funkcionišu estuarska mreža u visoko erozivnim delovima države, moderni peščani “lavirinti” koji se koriste u prevenciji od nadiranja Severnog mora, kao i sistemi izdizanja peščanih ostrva u močvarnim predelima. Na jednom od takvih “ostrva” veličine 2×2 km, napravljen je i najmoćniji evropski radio teleskop – LOFAR. Takođe, trenutno se piše oko 20 doktorskih teza u okviru pomenutog projekta, a neke od tema su habitati oko kamenih rifova i projekcija uticaja globalnih klimatskih promena na uslove u priobalnim područjima 2050. godine! Kao što možemo da zaključimo iz priloženog – void se mnogo računa o budućnosti.

holandija-lofar
Peščanih ostrvo na kojem je napravljen najmoćniji evropski radio teleskop – LOFAR

 

3. Naravno, da se ne bi zadržali samo na “pametnoj” gradnji, Holanđani su se fokusirali i na “pametnu” odbranu. Sistem “inteligentnih nasipa”, pravo je malo remek-delo jednostavnosti i štedljivosti. Ukratko, sistem nasipa je iskorišćen za ugrađivanje elektronskih senzora, koji su odgovorni za prenošenje realnih vremenskih podataka do kontrolnih baza. Na taj način je stvoren monitoring bedema za zaštitu od voda, jer se senzorima dobijaju informacije o svim mogućim relevantnim promenama u sredini, a takođe se ti podaci uzimaju u obzir i oko optimizacije samog nasipa. Dakle, cilj je da se sa što manje potrošene energije dođe do rešenja! Holanđani kažu da ovaj sistem ubrzava reakcije na eventualne iznenadne poplave i do tri puta.

holandija-senzori
Inteligetni nasipi sa senzorima

 

4. Komercijalne kompanije su uključene u testiranje “pametnih” materijala, pa je tako TC Geo Detect projektovao prvi svetski inteligentni geomaterijal. U sprezi sa optičkim vlaknima i specijalnim softverskim paketom, takav materijal ima svojstvo da rano upozorava na deformacije u strukturi zemljišta. Na primer, bilo kakva temperaturna varijacija kao i pucanje zemljišta mogu da se detektuju u ranoj fazi i preduprede eventualne posledice.

Kao što može da se vidi iz ovog kratkog osvrta na “holandski model”, oni su nacija koja je svesna da u današnjem turbulentnom vremenu za čoveka i prirodu ne može da se osloni samo na obične peščane nasipe i hiljade pumpi za izbacivanje vode (za nas je i tih hiljadu pumpi misaona imenica). Ne žele ni da se oslanjaju na radarske meteo-stanice ma kako vrhunski one bile opremljene. A najmanje žele da se oslanjaju na improvizaciju u trenucima blizu katastrofe. Mnogo je važnije imati cilj, a za njih je to jedinstvo čoveka i prirode. Učeći od boljih, možemo puno toga. Nama u Srbiji priroda je podarila mnogo veći reljefni izbor, mnogo više stvari koje treba da očuvamo. Shvatimo to kao bogatstvo. I kao sopstveni cilj. U suprotnom, priča o Pavlovljevom psu postaće priča o nama samima.

Darko Donevski (1980), astrofizičar i pisac, istraživač na astronomskom institutu u Lajdenu (Holandija), saradnik IS Petnica.