“Osluškujući neka aktuelna dešavanja u Evropi i svetu, mislim da su nam postulati Moderne (arhitekture) ponovo neophodni”, kaže istoričar umetnosti Marko Stojanović.

Iza nas ostala je stogodišnjica Oktobarske revolucije, a došao nam je praznik Primirja u Prvom svetskom ratu. Možda ovi čisto istorijski događaji nemaju veze s arhitekturom, ali moderna arhitektura je pre svega produkt ovih burnih događanja. Revolucionarna, avangardna, internacionalna, socijalna – samo su neki od epiteta posleratne moderne koja je zauvek promenila naš svet.

Rođeno iz tragedije

Ruski narod je prošao kroz nekoliko ratnih golgota tokom 20. veka, a sve je započeto Oktobarskom revolucijom i krvavim građanskim ratom, nakon kojeg je stvoren Sovjetski savez. Iz ugla arhitekata i arhitekture, ovaj tragični period bio je nešto najbolje što se ikada dogodilo ruskoj, ali i ostatku evropske umetnosti i arhitekture.

Rođen je Ruski konstruktivizam, a njegovo stvaranje naslućeno je još ranije, u delima avangardnih umetnika Kazimira Maljeviča i El Lisickog. Međutim, ozbiljniji pristup u izgradnji novog arhitektonskog jezika započinje osnivanjem prvih škola, fakulteta i instituta, na kojima počinju da se proučavaju nove ideje vezane za urbanizam i arhitekturu.

Ovi centri su imali složena imena, ali mi ih pamtimo po skraćenicama – INHUK (Institut umetničke kulture), VHUTEMAS (Viša umetničko-tehnička radionica), VHUTEIN (Viši umetničko-tehnički institut). Nove ideje su pratile savremene čovekove potrebe, ali i tehnološke inovacije koje su uveliko zahvatile Evropu. Privredne, a naročito industrijske promene zahtevale su novi pristup u projektovanju najpre gradova, a zatim i pojedinačnih objekata različite namene. Nove sociološke ideje su bile praćene novim arhitektonskim izrazom, koji po svojim primarnim konstruktivnim karakteristikama kasnije dobija i sam naziv – konstruktivizam.

Vladimir Tatljin, Spomenik III Internacionali

Ideje internacionalne moderne i dalje su pogonsko gorivo za očuvanje koncepta Evropske unije i jedinstvenog privredno-ekonomskog tržišta.

Po jednima, termin konstruktivizam nastaje nakon promovisanja modela Spomenika 3. Internacionali, koji je 1920. godine izrađuje Vladimir Tatljin. Po drugima, termin ulazi u upotrebu 1921. godine nakon preovladavanja konstruktivističke arhitektonske struje unutar INHUK-a, predvođenom jednim od arhitekata Vesnin. Braća Vesnin, Ladovski, Meljnikov, Ginsburg, Velkovski, Barkin, Leonidov i mnogi drugi arhitekti udahnuli su život ovom sveobuhvatnom pokretu, a svojim delima uticali na slične evropske pokrete poput Bauhausa.

Arhitektura i Evropa

Ovde dolazimo do ratom podeljene Evrope. Prvi svetski rat bio je jedna od najvećih prekretnica u 20. veku, u kojem se sukobilo nekoliko imperija i mnoštvo drugih većih i manjih država, a sve kao rezultat borbe za prevlast nad resursima u prekomorskim kolonijama, ali i na samom Starom kontinentu. Nacionalne razlike više nego ikada došle su do izražaja, a to se uveliko ogledalo i u arhitekturi.

Konstruktivistička arhitektura, Radnički klub Zuev, arh. Ilia Golosov

Nakon Velikog rata pojavila se ideja o razvoju funkcionalne arhitekture, koja bi u isto vreme premostila međunacionalne razlike jednim jasnim, jednostavnim i pročišćenim inženjersko-likovnim izrazom. Konstruktivističke ideje polako počinju da se prelivaju u Evropu, čime dolazi do otvaranja nemačke škole Bauhaus, kao i pokretanja nekih umetničkih (kasnije arhitektonskih) pravaca poput plasticizma, racionalizma, purizma itd. Sve ove škole i pokreti, nešto kasnije, od strane dvojice američkih teoretičara arhitekture dobijaju zajednički naziv – Internacionalni stil.

Zgrada Bauhausa, arh. Valter Gropijus

Topovi, municija? Hvala! Stanovi…

Ideje internacionalne moderne i dalje su pogonsko gorivo za očuvanje koncepta Evropske unije i jedinstvenog privredno-ekonomskog tržišta. Iz tih razloga se u Evropi ne proslavlja 9. maj kao Dan pobede nad fašizmom, već kao Dan Evrope, koja je potpisivanjem jednog međudržavnog dokumenta simbolično zaživela 1950. godine. Iz istih razloga se proslavlja i Dan primirja (11. novembar), istorijski trenutak kada je utihnulo oružje i zavladao mir u Evropi.

Plakat “Topovi, municija? Hvala! Stanovi…”, arh. Le Korbizje

Evropska moderna arhitektura je bojažljivo osluškivala i pokušavala da isprati ove političke preokrete, ali oni nisu bili mogući sve do okončanja Drugog svetskog rata, kada su štafetu u internacionalizaciji sveta preuzele Sjedinjene Američke Države. Osluškujući neka aktuelna dešavanja u Evropi i svetu, mislim da su nam postulati Moderne (arhitekture) ponovo neophodni.

Foto: privatna arhiva

Kada ste već ovde, pročitajte i ovo: