Sunce veličine trospratne zgrade zasijalo je u Julihu gde će biti iskorišćeno za istraživanje procesa pravljenja hidrogenskog goriva korišćenjem sunčevih zraka.

Nemačka i nije baš zemlja poznata po puno sunčanih dana, pa je zato Nemački svemirski centar (DLR) konstruisao najveće veštačko Sunce na svetu kako bi pomogao naučnicima u ovoj zemlji da bolje istraže potencijale ove obnovljive energije.

Presek kroz veštačko Sunce

Sunce odbija da radi noću, ne voli oblačne dane, a na nekim delovima planete potpuno nestane po nekoliko meseci. Zato je bilo potrebno napraviti pouzdanijeg radnika…

 

Sunce je jedan od najboljih izvora obnovljive energije, ali razvijanje novih tehnologija koje bi iskoristile ovaj potencijal, nije tako jednostavno jer je naša zvezda prilično nepouzdan radnik. Odbija da radi noću, ne voli oblačne dane, nije tako efikasno kao na većim visinama, a na nekim delovima planete potpuno nestane po nekoliko meseci.

Kako bi obezbedili pouzdanijeg zamenika, naučnici i inženjeri iz DLR-a kreirali su veštačko Sunce za laboratorijska ispitivanja. Umesto da koriste užarenu kuglu od gasa udaljenu 150 miliona kilometara, DLR je napravio ogroman uređaj koji radi na principu paraboličnog ogledala, piše NewAtlas.

Parabola veštačkog Sunca

Veštačko sunce zapravo je jedna velika parabola napravljena od 149 ksenonskih sijalica od 7kW koje zajedno prave 11 MW/m². Ova snaga može se usmeriti na površinu veličine svega 20×20 centimetara kada se dostiže maksimalnih 320 kW što je 10.000 puta više od normalne solarne radijacije na zemljinoj površini čime se postiže temperatura i do 3.000° C.

Ova naprava će pomoći naučnicima da pronađu efikasniji način da razdvoje vodu na vodonik i kiseonik pomoću Sunca.

 

Kako kažu naučnici u DLR-u, ovako ekstremno visoke temperature potrebne su za istraživanja procesa u kojem bi se Sunce koristilo za proizvodnju hidrogenskog goriva. Iako se hidrogen smatra za ekoloških gorivom jer njegovim sagorevanjem ostaje sam voda, njegova proizvodnja zahteva veliku količinu energije koja se obično dobija iz fosilnih goriva. Zbog toga bi ovo veštačko sunce trebalo da pomogne naučnicima da pronađu efikasniji način da razdvoje vodu na vodonik i kiseonik pomoću Sunca.

Izgradnja veštačkog Sunca koštala je 3,5 miliona evra. Većinu sredstava obezbedila je država, odnosno Severna Rajna, dok je BMWi donirao 1,1 milion.

Foto: DLR

Srodni članci na portalu Gradnja.rs: