Najnovije otkriće američke profesorice arhitekture u Abu Dabiju donosi nam bio-ciglu koja ne mora da se peče već će se pravi na sobnoj temperaturi.

Ovo otkriće dogodilo se slučajno: nakon nekoliko godina istraživanja s kristalno ekspandiranim gitovima, profesorica Ginger Krieg Dosier bacala je neuspele uzorke na deponiju gde je došao u dodir sa urinom.

Mikrobiološki proces između zrnaca peska i urina izazvao je hemijsku reakciju stvarajući lepljivu masu koja se vremenom stvrdnjavala. Ovako je nastala bio-cigla koja daje izuzetne rezulate na otpornost pa tako pri opterećenju na pritisak, praktično, nudi iste osobine kao i cigla od gline ili čak mermer.

Prvih šest od 12 koraka za pravljenje bio-cigle

Ginger Krieg Dosier planira da napravi preciznu mešavinu kako bi se postigli što bolji rezultati kao i da skenira ciglu lejer po lejer na 3D skeneru.

Ako se uzme u obzir da je potrebno spaliti čak 400 stabala da bi se napravilo 25.000 cigli od gline, jasno je koliko se može uštedeti ne samo na očuvanju drveća već i na smanjenju emisije ugljen-dioksida.

Šta je nedostatak?

Jedini problem kod ovakvih cigli je što oslobađaju veliku količinu amonijaka pa se ne može koristiti za gradnju sistema vodovoda.

bio-brick2
Malo urina i eto cigle!