Najnovije otkriće američke profesorice arhitekture u Abu Dabiju donosi nam bio-ciglu koja ne mora da se peče već će se praviti na sobnoj temperaturi.
Ovo otkriće dogodilo se slučajno: nakon nekoliko godina na istraživanju sa kristalno ekspandiranim gitovima, profesorica Ginger Krieg Dosier bacala je neuspele uzorke na deponiju gde je došao u dodir sa urinom.
Mikrobiološki proces između zrnaca peska i urina izazvao je hemijsku reakciju stvarajući lepljivu masu koja se vremenom stvrdnjavala. Ovako je nastala bio-cigla koja daje izuzetne rezulate na otpornost pa tako pri opterećenju na pritisak, praktično, nudi iste osobine kao i cigla od gline ili čak mermer.
Ginger Krieg Dosier planira da napravi preciznu mešavinu kako bi se postigli što bolji rezultati kao i da skenira ciglu lejer po lejer na 3D skeneru.
Ako se uzme u obzir da je potrebno spaliti čak 400 stabala da bi se napravilo 25.000 cigli od gline, jasno je koliko se može uštedeti ne samo na očuvanju drveća već i na smanjenju emisije ugljen-dioksida.
Prvih šest od 12 koraka za pravljenje bio-cigle
Šta je nedostatak?
Jedini problem kod ovakvih cigli je što oslobađaju veliku količinu amonijaka pa se ne može koristiti za gradnju sistema vodovoda.
Malo urina i eto cigle!
Znaci, koleginica se popiskila na ciglu!
)))
Jel ovo neko zezanje ili stvarno?
Haha! LOL!