Radovi ovog talentovanog fotografa ostavljaju poseban utisak na posmatrača. Saznajte kako ih pravi!

Intervju sa Nikolom Olićom započeli smo da radimo još početkom maja, međutim zbog njegovih čestih putovanja i poslova po svim svetskim meridijanima, to se ispostavilo kao ne baš tako lak posao – baš kao i pravljenje fotografija s optičkim iluzijama za koje je potrebno puno istraživanja i strpljenja – kako on to naziva BuildingSpotting. Ali krenimo redom!

Pronalaženje pravog ugla za fotografisanje bih objasnio pozamljivanjem dela naslova iz poznatog filma Trainspotting. Ja volim BuildingSpotting!

Pod lupom: Nikola Olić
Nikola Olić: Uz dovoljno svetla i stabilnosti, mnogo fotoaparata može da uradi posao

Ovaj Beograđanin otišao je u Ameriku 1992. godine da završi četvrtu godinu srednje škole. Međutim, situacija u tadašnjoj Jugoslaviji je iz dana u dan postajala sve teža, pa je Nikola ostao u Americi i upisao fakultet. Sve ovo se sasvim slučajno odvijalo u Dalasu, gde su mu našli porodicu koja je mogla da ga prihvati. Od tada je prošlo je 24 godine, a Nikola je Dalasu napravio karijeru.

Kada se rodila ljubav prema fotografiji? 

Ljubav prema fotografiji je proizašla iz putovanja po Americi, i hiljade fotografija koje su tako nastale. Putovanja su bila po svim krajevima Amerike, i iz različitih razloga, te su i fotografije bile dosta različite. Vremenom se uživanje u fotografisanju prenelo na uživanje u njihovom pregledanju, i razmišljanju o fotografijama, a meni se čini da su sve to odvojeni procesi.

Zbog čega fotografije baš fasada solitera? Odakle vam dolazi inspiracija?

Fotografisanje zgrada i fasada je proizašlo, čini mi se, iz činjenice da sam često putovao na ista mesta i uvek tražio neke nove teme za fotografisanje, iz čiste putničke radoznalosti. Zgrade su svuda oko nas, i uživao sam da fotografišem na način koji bi me iznenadio i naterao na razmišljanje o uglovima, senkama i odnosu arhitekture s gradom i s okolinom.

Veoma mi je interesantno da fotografišem fasade iz ugla koji nije smišljen za fotografisanje.

 

Veoma mi je interesantno da posmatram fasade i da ih fotografišem iz ugla koji nije smišljen za fotografisanje. Dakle, sa zgrade prekoputa, ili sa kraja ulice, ili iz neke druge tačke gledišta koja zahteva dosta vremena i razmišljanja. Ne interesuje me fotografija zgrade koja izgleda kao sa reklame ili liči na razglednicu.

https://www.instagram.com/p/BDVztwGMBVf/?taken-by=nikolaolic

Koliko je teško pronaći pravi ugao za pravljenje jedne ovakve fotografije s optičkom iluzijom?

Pozajmio bi deo naslova poznatog britanskog filma Trainspotting. Ja volim BuildingSpotting. Zgrade su svuda oko nas i na prvi pogled to je to, zgrada ko zgrada. Međutim, vremenom to postane pravi lov: kakve zgrade su o ovom gradu, gde su, potraga za uglom pod kojim sunce udara zgradu, ima li senke okolo, ima li prepreka, bandera ili drugih ometanja… Kako zgrada izgleda s druge strane? Google Maps mi pomaže da vidim kako da priđem zgradi. Ima i odličnih sajtova gde može da se vidi kad sunce izlazi a kada zalazi, i pod kojim uglom.

Google Maps mi pomaže da vidim kako da priđem zgradi. Ima i odličnih sajtova gde može da se vidi kad sunce izlazi a kada zalazi…

 

Pamtite li prvu fasadu koju ste fotografisali?

Prva fasada koja me je potpuno zbunila i obradovala jeste fasada zgrade u južnom delu Menhetna, u Njujorku. Arhitekta je poznati Frank Gehry, a zgrada se jednostavno zove New York na adresi Spruce 8. Evo kako izgleda:

nikola-olic-twisted-building
Zgrada New York, Frenk Gehry, foto: Nikola Olić

Imate li možda fotografije solitera iz Srbije?

Sa zadovoljstvom mogu da kažem da od nedavno i tu kolekciju počinjem da širim. U Srbiju dolazim jednom ili dva puta godišnje. Omiljena fotografska ruta mi je od jedne do druge kapije Beograda, sa istoka na zapad, naravno peške, s fotoaparatom u rancu i očima na Beogradu. Često mi se desi da se setim nekog lepog aforizma Duška Radovića dok šetam Beogradom s fotoaparatom.

Često mi se desi da se setim nekog lepog aforizma Duška Radovića dok šetam Beogradom s fotoaparatom.

 

https://www.instagram.com/p/BE6Qt-nMBRv/?taken-by=nikolaolic

Koju opremu koristite?

Nemam preterano velike zahteve za foto opremu. Uz dovoljno svetla i dovoljno stabilnosti, puno fotoaparata može odlično da uradi posao. Koristim Nikon fotoaparate, D3200 sa 70-200mm objektivom, i Coolpix P500 sa ugrađenim 36x zumom.

Šta koristite za obradu fotografija?

Koristim samo Photoshop i to da se izbace mrlje sa senzora, popravi kontrast i osvetljenje, ili podesi softverski tilt-shift.

Moguće živeti od ovakvog posla, ali se mora tome potpuno posvetiti.

 

Može li se živeti od ovog posla?

Kao i za mnoge druge stvari u Americi, sve je manje više moguće. Komercijalizacija ove vrste fotografija može da se postigne u nekoliko različitih pravaca. Najslabiji je čista prodaja fotografija, toga ima ponekad, pogotovo ako se fotografije objave na nekoj poznatijoj internet stranici pa se ljudi nakače i žele da kupe. Tu su međutim i razni projekti za recimo fotografisanje objekata koji su i dalje u gradnji, ili za unikatne fotografije s modnih revija i manifestacija. Mislim da je moguće živeti od ovoga, ali se mora tome potpuno posvetiti.

Koji vam je rad najdraži?

Odgovor ću dati fotografijom. Ova:

nikola-olic-slice
Building slices, foto: Nikola Olić

Koliko vam društvene mreže pomažu da promovišete svoj rad?

Moje konkretne želje i ideje su više umetničke nego komercijalne prirode, te koristim mreže (Facebook i Instagram) da ponekad pokažem neke fotografije. Pažnju vise posvećujem časopisima, internet stranicama, galerijama i novinama i sa njima smišljam načine da sarađujemo.

https://www.instagram.com/p/BGouPC1MBfp/?taken-by=nikolaolic

Možemo li očekivati izložbu fotografiju u Srbiji?

Što kaže onaj naš stari crtani film: Može biti, može biti… (smeh) Postoje neke okvirne ideje kako bi to moglo da se desi. Ja bih želeo da to ima neki konkretan smisao i cilj, i nema neke velike žurbe.