Kada se životna sredina uvede u računicu, onda tek dobijamo kompletnu cenu energetske politike, kaže profesor Fiš za naš portal.

Manfred Norbert Fiš je građevinski inženjer, profesor i direktor Instituta za energetski dizajn, solarne tehnologije i upravljanje tehnologijama zgrada Arhitektonskog fakulteta Tehničkog univerziteta u Braunšvajgu. Autor je preko sto naučnih radova i dve knjige iz oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Ujedno je i jedan od članova žirija nacionalnog arhitektonskog konkursa za balkanski eko-centar na Zelenom vencu koji je organizovao Stattwerk a čiji će rezultati biti objavljeni danas, 14. decembra.

Mi smo iskoristili priliku da ga tokom većanja pitamo, za početak, zbog čega su energetski efikasni objekti uopšte bitni za naše okruženje.

Fiš: Zgrade učestvuju u klimatskim promenama s 40 posto, a sličnim udelom učestvuje i transportna industrija. Znači, zgrade i mobilnost zajedno čine najveći faktor koji utiče na klimu pa ako želimo da sačuvamo našu planetu moramo da vidimo kako ćemo smanjiti emisiju ugljen-dioksida. Ukoliko projektujete zgradu koja je više energetski efikasna, samim tim i redukujete emisiju CO2 u atmosferu. Zato su energetski svesni objekti bitni za naše okruženje.

Zgrada na Zelenom vencu uskoro će dobiti zelenu fasadu

Mnogo je lepše sesti pored drveta nego kraj betonske ploče.

Kako je u Nemačkoj i Evropi došlo do proboja izgradnje ovakvih objekata i na koji način se može podstaći njihova izgradnja i u našoj zemlji?

Fiš: Proboj je napravljen tako što je naša vlada postavila jasan cilj, a arhitekte i inženjeri su tu da daju rešenje za postizanje tog cilja. Sa energetski efikasnom zgradarstvom se krenulo pre dosta godina, međutim tek u poslednjih deset godina je došlo da najvećeg napretka i zahvaljujući ekspanziji upotrebe solarne energije. To je postalo veoma atraktivno i izazovno rešenje jer se cena sistema za proizvodnju energije spustila za deset puta. Računica je postala daleko jasnija jer se struja mogla proizvoditi mnogo jeftinije. U Srbiji je ta cena 5 centi za kilovat što je i dalje upola jeftinije nego u struja proizvedena solarnim putem u Nemačkoj. Dugoročno, to nije dobro.

Zašto to nije dobro?

Fiš: U Nemačkoj je period otplate energetski efikasne investicije manji od deset godina jer je cena električne energije dosta visoka. U Srbiji je to verovatno 20 godina jer je električna energija subvencionisana. Teško je biti konkurentan s alternativnim izvorima energije kada je cena struje 5 centi po kilovatu. Kada je cena tako niska, ne morate da radite ništa ali to nije rešenje za budućnost. Slično je sa zemljama kao što su Saudijska Arabija gde je energija takođe veoma jeftina. Međutim, jedna stvar je ekonomija, a druga stvar je kako zaštiti našu životnu okolinu. Kada se planeta uvede u računicu, onda tek dobijamo kompletnu cenu ovakve energetske politike. Bojim se da se cena ne bude prevelika… Jer šta je vreme? Vreme je ono što sada treba da učinimo za ovu našu planetu. Ne treba čekati!

U Srbiji je period otplate energetski efikasnih objekata 20 godina jer je električna energija subvencionisana.

Kako zelene fasade utiču na mikro klimu, a koliko na građane kao korisnike javnog gradskog prostora?

Fiš: Zelene fasade najviše utiču na ljude koji žive u takvim zgradama jer ove biljke unapređuju mikroklimu, smanjuju prašinu i redukuju buku. Neki vole da zatvore prozore i uključe klima-uređaje. Ja pak volim da otvorim prozor i da udahnem svež vazduh. Zelene fasade mogu da poprave kvalitet vazduha smanjujući nivo zagađenja. Takođe, zelene fasade su dobre jer unapređuju estetiku zgrade. Ljudi vole biljke, vole da šetaju šumom. Zato će i bolje reagovati kada umesto betonskog zida vide fasadu prepunu biljaka. Mi smo vrsta koja dolazi iz prirode i zato je prirodno da volimo biljke i dnevno svetlo. Ako imate biljke u sobi ili biljke na fasadi – bliži ste prirodi!

Zelene fasade utiču i na javne prostore. Poznato je da u gradovima imamo zone u kojima je veoma toplo zbog prekomerne upotrebe betona, velikog broja rashladnih uređaja i vozila koji svi zajedno odaju velike količine toplote. U takvim zonama treba što više saditi drveća i biljaka. Ovo će poboljšati kvalitet javnih prostora u kojima će prolaznici hteti da sednu, da se odmore i da popričaju s prijateljima. Mnogo je lepše sesti pored drveta nego kraj betonske ploče.

Koja je sledeća velika stvar u zgradarstvu po pitanju energetske efikasnosti?

Fiš: Zgrada kao elektične centrale! Zgrade će uskoro moći same da prave struju. Solarna energija je prisutna ali se intezivno radi na poboljšanju efikasnosti i snižavanja cene proizvodnje. Međutim, najveći izazvov je skladištenje energije. Tokom dana možete praviti struju jer ima dnevnog svetla. Ali šta se dešava uveče? Zato je potrebno naći održiva rešenja koja će omogućiti korišćenje solarne energije tokom noći. Jedno od rešenje jeste upotreba solarne energije za pravljenje leda koji će se tokom noći koristiti za hlađenje objekata. Isto tako jedno od velikih pitanja jeste i kako solarnu energiju uskladištiti da bi se mogla iskoristiti tokom zime. Ovo su veliki izazovi koji kada se reše mogu čovečanstvu pružiti bolji kvalitet života.

Naslovna fotografija: HOVAL VISION 2013, Univ. Prof. Dr.-Ing. M. Norbert Fisch

Kad ste već ovde…