Trend nadgradnje podzemnih objekata u ovom delu prestonicu uzeo je maha. Kako će to uticati na kvalitet života stanovnika beogradskih blokova?

Knjiga „Novi Beograd – osporeni modernizam“, autorke arhitekte Ljiljane Blagojević, mogla bi uskoro da doživi svoj epilog u vidu navedenog naslova. U protekloj deceniji, održano je više stručnih i naučnih skupova, od kojih je nekoliko rezultovalo vrednim publikacijama na temu Novog Beograda, na kojima su razmatrana pitanja arhitekture i urbanizma, održivosti, socijalnih promena i ugroženosti ovog dela grada. Gotovo svaki od tih skupova završen je zaključkom da je problem ugroženosti novobeogradskog urbanizma gorući, kontinualni problem već više od dve decenije i da se na vidiku ne nazire njegovo rešenje.

Sve je počelo 90-ih, kada počinju da niču trafike, kiosci brze hrane, cvećare i kafići kao, po nepisanom pravilu, neugledne kućice kosih krovova, sve u suprotnosti s arhitektonskom estetikom postojeće moderne.

 

Jedan od krucijalnih problema koji ugrožavaju novobeogradsku arhitekturu i urbanizam jeste izgradnja (često ileglana) neadekvatnih objekata u cilju dopunjavanja institucionalnog, zabavnog, poslovnog ili ugostiteljskog sadržaja, a koji očigledno nedostaje na prostoru ove opštine. Sve je počelo tokom kriznih 90-ih, kada na rubovima blokova, uz same ulice, počinju da niču trafike, kiosci brze hrane, cvećare, kafići i restorani kao, po nepisanom pravilu, neugledne kućice kosih krovova, sve u suprotnosti s arhitektonskom estetikom postojeće moderne. Poslednjih godina to su manje ili veće poslovne zgrade i mega-marketi, koji zbog svojih većih gabarita bivaju izgrađeni na parkovskim površinama. Kulminacija ovog negativnog trenda je pokretanje inicijative i donošenje odluke o izgradnji poslovnih objekata nad podzemnim (atomskim) skloništima u novobeogradskim blokovima 63, 64, 33 i 7(a). Razlozi za donošenje su krajnje trivijalni, a posledice mogu biti pogubne po kvalitet života stanovnika nekih od navednih novobeogradskih blokova.

Spavaonica bez sadržaja

Još pre nekoliko godina razgovarao sam sa, sada već uveliko pokojnim, arhitektom dr Mihailom Čankom, jednim od tada još uvek živih koautora nekoliko novobeogradskih stambenih kompleksa. Pitao sam ga zašto na Novom Beogradu nije predviđen gotovo nikakav sadržaj osim stambenog (ne računam škole i vrtiće) i da je jedini kulturno-zabavni sadržaj postojao u okviru centra Fontana? On mi je odgovorio da su arhitekte i urbanisti predviđali sadržaj, ali da on nikada nije bio ostvaren, što je vremenom Novi Beograd i pretvorilo u takozvanu najveću spavaonicu. Vremenom je izgrađeno nekoliko tržnih centara, a javni prostori poput prizemlja stambenih zgrada, objekata mesnih zajednica ili podzemnih objekata atomskih skloništa polako su počeli da dobijaju funkciju manjih prodavnica, frizerskih salona i privatnih sportskih klubova. Sve ono što je bilo neophodno da bi jedna društvena zajednica funkcionisala, a što nije moglo nigde drugde da bude izgrađeno.

Nadziđivanje sklonište pored Genexa, foto: Blokovi.com

Blokovi bez parkova

Tom prilikom, JP Skloništa počeo je, po uzoru na Poslovni prostor, da izdaje svoje podzemne objekte. Naravno, održavanje ovih objekata gotovo u svim slučajevima padalo je na teret samih korisnika. Podzemni objekti koji nisu izdati, verovatno zato što ni jedan komercijalni sadržaj nije bio održiv, počela su da propadaju bez adekvatnog tehničkog održavanja. Plafoni su počeli da prokišnjavaju, stvarajući poplave i druge probleme unutar samih objekata. Iz JP Skloništa su izjavili da nemaju sredstava da saniraju i kasnije održavaju svoje objekte i da je najbolje rešenje da se oni nadzidaju, a da prostor skloništa bude pretvoren u podzemne garaže.

Ovo možda i može biti način da neki investitori na legalan način dođu do problematičnog građevinskog zemljišta za svoje poslovne objekte, većim delom na atraktivnim lokacijama i time reše probleme JP Skloništa, ali i veliki problem ako se sami podzemni objekti nalaze na lokacijama koje su jedine preostale parkovske površine, uz to okružene stambenim zgradama. Niko ne želi da se ponovi trogodišnja golgota Petog parkića, ali mnogi stanari zgrada iz Bloka 7(a) su kategorično protiv izgradnje poslovne zgrade na travnatoj površini pred njihovim prozorima.

Odluka o prenameni, to jest, nadgradnji podzemnih skloništa doneta je krajem maja 2017. godine, a posao (pre)projektovanja poveren firmi BIRO 59, projektnom studiju koji se već dve decnije bavi pejzažnim, urbanističkim, arhitektonskim i enterijerskim projektovanjem. Projekti su već bili izloženi na javni uvid zainteresovanih građana, ali se zaista postavlja pitanje da li svi podzemni objekti zadovoljavaju uslove nadgradnje, pre svega ne ugrožavajući život i rad društvene zajednice okolnih stambenih objekata.

Naslovna fotografija Genexa: Lawrence Jesterton, CC BY-SA 3.0

Kada ste već tu pročitajte i ovo: