Rok za legalizaciju građevinskih objekata pomeren je za šest meseci, odnosno 1. maja 2015.

Državna sekretarka u Ministarstvu građevine Aleksandra Damnjanović rekla je da je rok za legalizaciju produžen, te da podnosioci zahteva, koji nisu podneli sva potrebna dokumente, to učine do tog roka. Dodala je da je do sada podneto više od 800.000 zahteva, ali da je mali broj njih rešen, prenosi Tanjug.

To je prilika da svi oni koji su podneli samo jedan papir, odnosno samo zahtev za legalizaciju, dostave sva potrebna dokumenta koji su propisani zakonom. Prvog novembra bi, bez ovih izmena, svi koji nisu imali potrebnu dokumentaciju, dobili rešenje kojim se odbija zahtev za legalizaciju, a to znači da bi im objekti bili srušeni – rekla je Damnjanović.

Ona je istakla da uslovi za legalizaciju nisu izmenjeni, već se izmene odnose samo na produžetak roka, kao i da komunalna taksa nije predviđena zakonom, što znači da je opštinama prepušteno da određuju visinu naknade. Cena legalizacije, kaže, uvek zavisi od vrste objekta.

Do sada je podneto više od 800.000, ali alarmantan je podatak je da u Srbiji ima 1.500.000 objekata koji nemaju potrebnu dokumentaciju. Najviše se gradilo u Beogradu, tu imamo oko 240.000 zahteva, i u drugim većim gradovima – napomenula je Damnjanović.

Efekti primene zakona, prema njenim rečima, koji je na snagu stupio u novembru prošle godine, “jako su loši”.

– Prosečno, na nivou Srbije, rešeno je tek oko tri do 5% podnetih zahteva – rekla je Damnjanović.