Uzorci od betona u koji je dodat pepeo, tokom testnog perioda nisu pretrpeli nikakva oštećenja.

Bez soli zimi ne bismo mogli da odledimo puteve, međutim ovo hemijsko jedinjenje šteti betonskom habajućem sloju. Rešenje za ovo vrzino kolo možda se konačno nazire. Naime, doktor Jaghub Farnam sa Univerziteta Dreksel u Filadelfiji eksperimentiše sa betonom koji zahvaljujući dodatom pepelu postaje otporan na uticaj soli.

Pepela i zgure ima na pretek i svi žele da ih se oslobode. Ovakva receptura bi zato mogla da snizi cenu proizvodnje betona.

 

Standardni portland cement sadrži kalcijum hidroksid koji reaguje sa industrijskom soli za puteve (kalcijum hlorid) i zajedno tvoji kalcijum oksihlorid. Nažalost, kada se kalcijum oksihlorid formira on se širi što prouzrokuje pravljenje prslina, a potom i pukotina u betonu. Svi znamo šta dalje sledi…

Međutim, Farnamova receptura za beton mogla bi da promeni stvari na bolje. Umesto portland cementa, koristio bi se pepeo iz pećki na ugalj, zgura i silicijum dioksid koji u dodiru sa solju proizvodi daleko manje problematičnog kalcijum oksihlorida. Zgodna stvar je i što ovog, u suštini, otpadnog materijala ima na pretek i što svi žele da ga se oslobode pa bi time ova receptura donela i uštedu jer bi ovakav beton bio jeftiniji od klasičnog.

Povezano: Početak kraja asfalta? Holanđani prave puteve od plastike

U laboratorijskim ispitivanjima, uzorci klasičnog betona izloženi industrijskom soli za puteve počeli bi da degradiraju za samo osam dana. Međutim, uzorci od betona u koji je dodat pepeo, tokom istog perioda nisu pretrpeli nikakva oštećenja.

Doktor Farnam i njegov tim takođe rade na pravljenju zaštitnog sloja od bakterija koji bi sprečio formiranje kalcijum oksihlorida u betonu.

Foto, info: Drexel University

Srodni članci na portalu Gradnja.rs: