Da je novogradnja u Srbiji u velikom problemu govori i podatak da kupci radije kupuju stare stanove pa ih adaptiraju nego što izdvajaju novac za stanove novim zgradama.

Ko sve zida stanove, nema preciznih podataka. U lancu od gradnje do ključeva u ruke, svi su nezadovoljni – i graditelji i kupci, ali i stručnjaci koji smatraju da je neplanska i nekvalitetna gradnja uništila građevinske gigante. Registar proizvođača građevinskih proizvoda, novi Zakon o građevinskim proizvodima i češće inspekcijske kontrole, unele bi više reda u tu oblast, piše RTS.

Sa iskustvom od skoro četiri decenije u gradnji stanova, arhitekta iz Smedereva Slobodan Tošić tvrdi da se nekada gradilo kvalitetnije i sa mnogo većom odgovornošću. Zato su i danas ti stanovi na ceni. Gradilo se planski i poštovala građevinska dozvola. Danas važe druga pravila.

– Sada sve gradnje su vezane za novac. Što brže uradiš, što lošije, to bolje prodaš. Problem je u tome što izvođači radova nemaju stručnu spremu, pa angažuju lica koja imaju licencu koju ustupe za 100, 200 i 300 evra. Pokriju sebe svoje radove i završe ovaj posao – upozorava Tošić.

Sve manje se u objekte ugrađuje armatura od gvožđa, a sve se više na ciglu lepi stiropor. To se videlo i posle zemljotresa u Kraljevu.

– Mnogi investitori se snalaze na raznorazne načine da dođu do što veće kvadrature – od toga da između zidova u samom stanu ili između stanova vrše uštedu tako što skraćuju odnosno smanjuju debljinu zidova – objašnjava Milovan Glavonjić iz „Inženjerske komore Srbije“.

Branka Bošnjak, arhitekta i nadzorni organ, napominje da je na gradilištima velikih objekata provera kompletnog materijala nemoguća. Međutim, ističe da je moguće i neophodno da se u državi uvede red i da se sankcionišu oni koji su makar jednom ugradili neodgovarajući materijal. Loš kvalitet gradnje može se uočiti i kasnije, na izvedenim objektima koji ne ispunjavaju osnovne funkcionalne, tehničke i estetske norme, što bitno utiče na kvalitet življenja.

– Na državi je pre svega da donese zakon o građevinskim proizvodima i materijalmima, koji će jasno definisati pre svega kontrolu od strane države. Mi uvek apelujemo na članove Inženjerske komore Srbije da ne popuštaju investitorima – kaže profesor Dragoslav Šumarac sa Građevinskog fakulteta u Beogradu.

Lošu i nekvalitetnu gradnju, osim ekonomske krize, pospešuje i korupcija u građevinarstvu, a naročito u urbanizmu. Urbanista Tihomir Obradović objašnjava da se u vremenu besparice i nemaštine ljudi veoma teško odlučuju da suprostave investitoru i da rizikuju da izgube posao. Nevolja je u tome, napominje Obradović, što je do sada to što je bilo urađeno mimo plana, ta razlika u kvadratima, vrlo lako mogla da se legalizuje. Da je kontrola neophodna, pokazuje i podatak da gotovo 50 odsto nadzornih organa ne zna gde je objekat čiju gradnju kontrolišu. Uprkos tome, u Beogradu su u poslednjih nekoliko godina oduzete samo tri licence.