Ne, ovo nije zgrada od drvene građe, već od živog drveća koje živi zajedno s objektom!

Stablo je najkorisniji deo jednog drveta, ali šta ako postoji način da ovu živu biljku koristimo u građevinarstvu bez potrebe da je posečemo? To je osnovni princip kojim se vodi Baubotanik: fuzija između živog drveta i modernih materijala koji će omogućiti podizanje zgrada koje dišu.

Ovaj revolucionarni pristup omogućio bi drveću da nastavi da raste, daje kiseonik, oduzima ugljenik i pritom obezbeđuje ljudima krov, i krošnju, iznad glave.

Baubotanik-living-architecture-3-1020x610

Tehnika Baubotanik podrazumeva da se u mladice kalemi čelična konstrukcija koja transformiše drveće u konstrukciju koja može da nosi opterećenje.

 

Baubotanik, iliti konstrukcija od živih biljaka, osmislio je arhitekta dr. Ferdinad Ludwig inspirisan drevnom tehnikom oblikovanja drveća koje je korišćeno u srednjovekovnoj Evropi kao topijar ili u Japanu kao bonsai. Tehnika Baubotanik podrazumeva da se u mladice kalemi čelična konstrukcija koja transformiše drveće u konstrukciju koja može da nosi opterećenje, piše Inhabitat. Tokom vremena, tkivo stabla obuhvata nakalmljene čelične elemente i postaje spregnuta konstrukcija koja zajedno prihvata teret.

Baubotanik-living-architecture-15-1020x610

Tokom godina istraživanja, Ludwig je uvideo da su za ovu fuziju najpogodnije vrste drveća one koje su elastične i brzo rastu kao što su javor, topola, breza i grab. Vrba se pokazala kao nepogodna zato što truli na mestima kalemljenja.

Baubotanik-living-architecture-1-1020x610

Baubotanik nije zamena za konvencionalnu izgradnju, već joj je cilj da skrene pažnju na biodizajn.

 

Ludwig je još 2005. godine napravio prvi most koristeći vrbe i metalnu skelu. Cevi od nerđajućeg čelika ubacivane su u mladice vrbe čija kora je vremenom potpuno obrasla oko cevi. Most je stajao na visini od 2,5 metra, i preko njega se moglo hodati dok su sav teret nosile tri vrbe.

Baubotanik-living-architecture-16-1020x610

Kasniji projekti bili su još odvažniji. Jedan od najnovijih je kula visoka skoro devet metara s površinom osnove od osam kvadrata. I ovde je došlo do fuzije drveta i čelika koje zajedno čini konstrukciju zgrade.

Baubotanik-living-architecture-10-1020x610

Baubotanik, naravno, nije zamena za konvencionalnu izgradnju. Ova tehnika zahteva puno manuelnog rada, konstatno održavanje i visoku stručnost kako bi živa zgrada bila zdrava, sigurna i stabilna. Ipak, ova fuzija skreće pažnju na biodizajn, i potrebu čovečanstva da se okrene rešenjima izgradnje koja će biti više u skladu s prirodom.

Baubotanik-living-architecture-5-1020x610

Pogledajte i kako izgleda drvena konstrukcija spregnuta betonom.