Ekološke kuće sa zemljanim štitom po izumu Veljka Milkovića iz Novog Sada greju se uz pomoć sunčeve svetlosti.

Na našem portalu često objavljujemo inostrane primere kuća koje su ne samo energetski efikasne već su i zahvaljujući svojoj konstrukciji, opremi i pažljivim inženjerskim pristupom svakom tehničkom detalju, pasivne što znači da su praktično nezavisne od energetske mreže. Međutim, takvih primera ima i kod nas. I to odavno!

Na osnovu planova pronalazača Veljka Milkovića, inženjer Aleksandar Nikolić sagradio je nadomak Novog Sada kuću koja se leti sama hladi a zimi sama greje zahvaljujući sunčevim zracima. Prvu ovakvu ekološku zemunicu Milković je patentirao davne 1977. godine, a do sada je izgrađeno desetak ovakvih kuća u Srbiji. Kuća u Nemanovcima, salašarskom naselju nadomak Novog Sada, pozitivan je primer energetski svesne gradnje na našim prostorima.

Primer slojeva za izolaciju zemunice

U ovakvoj kući ušteda energije za grejanje je 85 odsto, a struje za osvetljenje 30 procenata

– Zbog masivne zemljane zaštite moja solarna zemunica može se smatrati racionalnom samogrejnom ekološkom kućom. U nju se ne ulaže ništa što je izuzetno skupo, ušteda energije za grejanje je 85 odsto, a struje za osvetljenje 30 procenata. S nekim inovacijama, koje tek nameravam da objavim, na sunčevoj energiji bi moglo da se uštedi i više od 90 odsto drugih energenata i čak 40 odsto struje koja se troši za kućnu rasvetu – kaže Veljko Milković za MojNoviSad.

Beton i trava

Aleksandar Nikolić kaže da je na svoju zemunicu utrošio oko 100 tona armiranog betona i to je, u stvari, i osnovni materijal od kojeg je izgrađena ova solarna samogrejna kuća. U parkinge, prilaze, terase, ugradio je još 40 tona armiranog betona. Na kući nema nikakvih drugih posebnih zahvata, izolacija je uobičajena, prozori su standardni. Kuća ima prizemlje sa ulazom, velikom dnevnom sobom i kuhinjom, radnom sobom i radionicom, a na spratu su dečija, dve spavaće sobe i kupatilo. Iskopanom zemljom prekriveno je 80 odsto kuće, dok je na njoj posejana trava.

Na krovu kuće je trava

Površina cele kuće je samo 140 kvadrata, i krajnje je neobičnih dimenzija – dvadeset puta pet metara, ali izgleda kao da je mnogo veća, jer se prostire skoro širinom celog placa da bi svi njeni prozori gledali ka jugu. Ta fasada s reflektujućim površinama iznad i ispod prozora, napravljenim od folije nalik na staniol, jedina nije pokrivena zemljom.

Zimi toplo, leti sveže

Kako Nikolić navodi, u celoj priči najteže je bilo pronaći plac u blizini grada koji je dovoljno velik, a, što je najbitnije, da je orijentisan prema jugu! Ističe da kada zimi ima sunca, makar to bilo i jedan dan, u zemunici je toplo ne samo tog, već i narednog dana, čak i kad je oblačno. Ako imate dva sunčana dana, onda otprilike još dva dana uživate u toj toploti. Kolika će ušteda u grejanju biti zavisi od razmaka između sunčanih dana. A za vreme blagih zima s mnogo sunčanih dana, kakva je bila naročito ova poslednja, možete da prođete s neznatnim dogrevanjem.

Kuća je orijentisana ka jugu kako bi se bolje iskoristila sunčeva energija

Letnje skrivanje od sunca

Kao što je preko zime najvažnije ugrabiti svaki sunčev zrak, preko leta je bitno sakriti se. Zato je kuća projektovana tako da sunce zbog svog visokog položaja na nebu potpuno sija iznad kuće i sunčevi zraci od 5. maja do 15. avgusta ne ulaze u kuću. Visoke temperature preko 35 stepeni Celzijusa napolju podižu temperaturu u kući sa 24ºC na maksimalno 28ºC.

Jedina energetska briga preko leta jeste negovanje travnjaka na krovu. Naravno, potrebno ga je često zalivati kako ga sunce ne bi spržilo. Međutim za Nikoliće ni ovo nije prevelika briga, jer imaju svoju vodu, pa im ni tu troškovi nisu preveliki.

– Pored deset puta nižih troškova održavanja i nekoliko puta dužeg veka trajanja, ova kuća ima i druge, ne manje značajne prednosti. Zemljani sloj štiti od spoljnih elektromagnetnih zračenja, buke i vibracija, a okruženje zelenilom produžava životni vek stanara. Povećana je, takođe, i sigurnost u slučaju zemljotresa, olujnih vetrova pa i ratova – kaže idejni tvorac Milković.

Foto: privatna arhiva Veljka Milkovića

Kada ste već tu…