Mislite da će pogledi prolaznika zadržati na vašoj predivnoj fasadi od stakla? Varate se!

Iako se mnoge arhitekte već dugo drže ustaljenog principa da „forma sledi funkciju“, praćenje moždanih aktivnosti možda može biti nova vodilja u oblikovanju arhitekture. Marketinška i automobilska industrija već odavno koriste raznovrsne alate kako bi razumeli skrivena ponašanja čoveka koja će ih dovesti do što efikasnijeg dizajna proizvoda. Sada je takvo istraživanje u arhitekturi sprovela Ann Sussman, arhitekta i istraživač na polju biometrije.

Objekti s prozorima, vratima i natpisima zadržavaju duže oko posmatrača neko prazne fasade.

Biometrijski alati, kao što je EEG (elektroencefalogram), mere moždane talase, analiziraju promene izraza lica i prate pokrete očiju, što omogućava merenje gotovo nesvesnih promena u ljudskom telu. Rezultati takvih istraživanja pomažu u oblikovanju i razvoju proizvoda po meri čoveka, piše ArchDaily.

A šta se dešava kada primenite biometrijsko merenje u praćenju pokreta očiju prilikom posmatranja arhitekture? Rezultati su toliko interesantni da ćete verovatno i sami sledeći put obratiti pažnju na to kako zaista posmatrate objekte.

1. Ljudi ignorišu prazne fasade

Dokazano je da ljudi ne gledaju previše u velike ujednačene površine, u beskrajne fasade ili objekte sa staklenim fasadama na sve četiri strane. Razlog verovatno leži u tome što ljudski mozak, kao plod evolucije od 3,6 milijardi godina, ne registruje velike i jednolične površine kao opasnost po njihov život. Drugo objašnjenje moglo bi da bude da moderna arhitektura jednostavno ne traje dovoljno dugo da bi uticala na ljudsko ponašanje i centralni nervni sistem, koji se tokom proteklih milijardi godina razvio tako da sačuva individuu od opasnosti u divljini.

To je pokazano na jednom objektu koji je u prvom primeru prikazan bez prozora na fasadi, dok je drugom primeru imao prozore s obe strane ulaza. U intervalu posmatranja pokreta očiju od 15 sekundi, napravljeno je u proseku oko 45 pokreta okom. Žute tačke pokazuju fokuse pogleda. Primećujete razliku?

Na drugom primeru predstavljene su mape gde je sumirano posmatranje svih ispitanika. One ukazuju da je pogled posmatrača usmeren na kontrast i da objekti s prozorima, vratima i natpisima zadržavaju oko posmatrača.

2. Ponašanje menjamo u zavisnosti od ponuđenih tački vizuelnog fokusiranja

Istraživanje je pokazalo da nesvesne skrivene navike, kao što je fiksiranje pogleda na određeni prizor, određuju gde se pažnja odvija. To je veoma značajno s obzirom na to da naše nesvesne fiksacije usmeravaju svesno ponašanje i aktivnosti.

Zato je istraživanje sprovedeno na jednom trgu sa i bez murala na jednom dominantnom objektu. Više od 300 ispitanika upitano je da li bi radije stajali i čekali prijatelja ispred zgrade sa ili bez murala. Naravno, svi su izabrali da stoje ispred murala. Pitate se zašto je ovo bio njihov izbor? Odgovor je u tome da mural pruža tačke fiksacije, što pruža osećaj povezanosti s prostorom.

3. Ljudi pogledom traže druge ljude

Treće sprovedeno istraživanje pokazuje da pogledi ljudi na objekte nemaju direktne veze sa samim objektima. Istraživanje je zapravo pokazalo da naš mozak traga za drugim ljudskim bićima jer mi smo društvena vrsta i naša percepcija je relacijska. Studija o praćenju pokreta očiju pokazala su da je arhitektura važna, ali iz perspektive našeg mozga, ljudi su važniji.

To je pokazano na primeru zgrade u Bostonu i to u periodu iz 2015. godine kada je na fasadi stajala privremena instalacija čoveka koji stoji na čamcu. Pogađate gde je pogled posmatrača najviše bio usmeren? Tako je, na siluetu čoveka.

Ako bi postojao jedan sveobuhvatan zaključak, to bi verovatno bio da se možemo samo nadati da razumemo šta su to ljudi jer je evolucija stvarna i mi smo samo artefakti tog procesa. Drevni algoritmi utiču na naše ponašanje i odluke, čak i kada mi to ne možemo da razumemo.

Foto: Ann Sussman

Kad ste već ovde…