Učešće Srbije na 13. Bijenalu arhitekture u Veneciji projektom “Jedan: sto” grupe mladih arhitekata izazvalo je veliku pažnju publike. Otvoreno je, međutim, pitanje sudbine stola po završetku Bijenala krajem novembra, pa je javnosti upućen poziv da se uključi u pronalaženje rešenja.

Kako bi taj projekat nastavio da živi i nakon Bijenala i eventualno bio predstavljen publici na drugačiji način, Udruženje arhitekata Srbije zamolilo je da svi zainteresovani pošalju do 1. novembra predlog šta uraditi sa stolom nakon Bijenala na adresu [email protected]..

Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Miroslav Tasić najavio je da će predložiti da sto bude smešten u nekom od slobodnih izložbenih prostora u Beogradu, gde bi se umetnici, zaposleni u kulturi, novinari okupljali, dogovarali i razmenjivali ideje.

Srpski paviljon posetili su i Zaha Hadid, Žan Nuvel, Bjarke Ingels, Konstantin Grčić i druge zvezde arhitektonske i dizajnerske scene, koje su obišle i ostale paviljone smeštene u prostorima Đardina i Arsenala.

Projekat “Jedan: sto” pozitivno su ocenili i neki od najpoznatijih arhitektonskih veb portala (world-architects.comarchitizer.combaunetz.de) koji su ga u većini slučajeva uvrstili među deset projekata koje bi trebalo videti u okviru 13. Bijenala Arhitekture. U prilog tome govori i činjenica da su neki od poznatih arhitekata i dizajnera dolazili da posete Paviljon Srbije i po nekoliko puta.

 

 

Ono što je postavku činilo zanimljivom kako arhitektama, tako i posetiocima koji nisu iz sveta arhitekture, jesu jednostavnost i interaktivnost, kao i potpuna sloboda interpretacije izložbe.

Komesar nastupa Srbije na 13. Bijenalu arhitekture Igor Marić podsetio je da sto u srpskom paviljonu, koji čini okosnicu izložbe, ima najmanje četiri konotacije: umetničku, arhitektonsku, inžinjersku i sociološku.

Članovi tima mladih arhitekata rekli su da je taj projekat zapravo bio eksperiment koji je okupio desetoro osoba da bi uradili nešto zajednički, a smatraju da su u tome uspeli.

Rad “Jedan: sto” na prvi pogled se svodi na minimalistički veliki beli sto (22x5x1m) koji ispunjava pravougaoni prostor Paviljona Srbije gotovo u potpunosti, ali ga je moguće obići koridorom širokim 1,5 metar.

Oko stola se odvijaju video projekcije koje iz određenih uglova registruju kretanja posetilaca i reflektuju ih u prostoru, uz zvučne efekte izazvane dodirima posetilaca.

Upotrebljeni materijali su: čelik, univer i oreolan, a sastavni delovi stola su mikrofoni i zvučnici, kao i projektori sa kamerama.

Prema zamisli autora projekta, dve forme – arhitektura (volumen) paviljona i arhitektura (površina) stola, čine da praznina – eteričnost nečeg između tih arhitektonskih oblika pobuđuje posmatrača da kreirane prostorne varijacije, kroz kretanje i video praćenje dešavanja, doživljava, tumači i oseća na slojevit način. To je svojevrstan odgovor na postavljenu temu Bijenala “Zajedničko polje”.

Rad su osmislili Marija Miković, Olga Lazarević, Marija Strajnić, Nikola Andonov, Aleksandar Ristović, Marko Marović, Milana Dragić, Janko Tadić, Nebojša Stevanović i Miloš Živković, a publika može da ga pogleda do 25. novembra, kada se završava 13. Bijenale arhitekture.