Dinarizacija, odnosno oslobađanja privrede i građana zavisnosti od evra proces je koji će trajati. Iako se najavljuje vraćanje dinara na velika vrata tamo i gde mu je mesto, građani ne mogu da računaju da će uskoro moći u bankama da dobiju dugoročni stambeni kredit u domaćoj valuti.

Suočena s visokim stepenom zavisnosti od valute Evropske unije, Narodna banka Srbije povukla je konkretne poteze da se to promeni. Onaj koji se odnosi na banke, a posredno i na građane, jeste ukidanje obaveznog polaganja depozita za dinarske kredite, dok za one koje su vezani u stranoj valuti depozit iznosi 30 odsto. Omogućeno je i povećanje limita za zaduživanje građana sa 30 odsto na 40 odsto mesečnih primanja, uz uslov da 80 odsto duga bude u dinarima.

Takođe, bankama je smanjena i dinarska obavezna rezerva sa 10 na pet odsto.

Proces dinarizacije je započet, ali će biti potrebno povući još poteza ali i još vremena da bi se verovalo u dinar. Uporedo sa vraćanjem poverenja u domaću valutu, što je i suština ovog procesa koji će onda i okrenuti građane ka dinaru umesto ka evru, što je dosadašnja praksa, moglo bi se očekivati pojeftinjenje dinarski kredita – gotovinskih i potrošačkih. Dugoročnih kredita u ponudi banaka nema, a i to bi moglo da se promeni.

Trenutno su u ponudi banaka dinarski potrošački krediti (kamatna stopa od 16,02 do 45,40 odsto), gotovinski krediti (17,41 do 36,01 odsto), krediti za refinansiranje (od 18,63 do 31,89 odsto), krediti za kupovinu automobila (12,68 do 29,31 odsto) i turistički krediti (24,33 do 31,96 odsto).

(Blic)