Prema rezultatima koje je izvršila novina Politika, prosečna starost srpskog građevinca iznosi od 50 do 60 godina a sve manji broj đaka završava građevinske škole.

Nekada poznata srednja građevinska škola u Crnoj Travi koja je izvodila na put cenjene majstore širom sveta davno je zatvorila svoja vrata. Po svemu sudeći problem nije samo u maloj sredini jer i Građevinaska škola u glavnom gradu ove godine školuje svega 11 zidara, 15 tesara i 12 armirača-betonirac. Najveće interesovanje je na smeru rukovodilac građevinskom mehanizacijom (121), keramičar (123) i monter suve gradnje (130).  Broj učenika koji žele da bave građevinskim zanatom sve je manji pa Srbiji preti uvoz radne snage i to najverovatnije iz Kine.

Posebno kuburimo sa kvalitetnim zidarima i tesarima, kaže Goran Milovanović, tehnički direktor preduzeća „Ratko Mitrović – Dedinje”.

– Ranije su dobri zidari tradicionalno dolazili sa juga Srbije, a tesari iz Bosne. Danas ih nema. Za dobrog majstora otimaju se građevinske firme, a plata nije problem. Ko će da nasledi građevince kojima smo se svojevremeno ponosili – pita Milovanović.

Ni statistika ne ohrabruje. U Beogradu, poligonu polovine građevinskih radova u državi, od oko 36.000 radnika, 5.000 je na plaćenom odsustvu, 8.000 nema povezan radni staž.

– Oni školovani usled krize i nedostatka posla odlaze da rade „na crno”. Takvih je oko 40 odsto. Za dnevnicu dobijaju između 20 i 50 evra, a rade od 10 do 12 sati. To im se više isplati nego da regularno na gradilištu u Beogradu za mesec dana zarade od 25.000 do 35.000 dinara. I poslodavcima među kojima su i strani više odgovara da na ruke daju novac i da nemaju drugih obaveza – kaže Miodrag Milović, predsednik sindikata radnika građevinarstva Beograda.

(Politika)