Sanja Knežević, podigla je etnoselo „Latkovac“ na više od dva veka starom ognjištu svojih predaka. Pre dve decenije napušten zaseok Kavrići, danas je turističko-kulturni centar, tokom čitave godine otvoren za mnogobrojne goste.

Ona ima dvadeset osam godina, po obrazovanju je arheolog, po zanimanju turistički radnik, život u prestonici zamenila je seoskim. Ostvarila je san mnogih ljudi – radi ono što voli i što je čini zadovoljnom, učestvuje u humanitarnim projektima i uspešno vodi sopstveni biznis.

– Etnoselo smo podigli na imanju naših predaka. Sa sestrama Anom i Tanjom i uz podršku roditelja smo odlučili da imanje koje je zaraslo u korov i žbunje sa urušenim kućama adaptiramo i vratimo autentični izgled. Rekonstrukciju i adaptaciju zaseoka starog više od 200 godina počeli smo 2006. godine. Građevinske firme nisu bile rade da rekonstruišu zgrade pravljene od blata i slame, pa smo u selima nalazili neimare koji su radili uz asistenciju arhitekte, angažovali smo i ljude za enterijer, ali svakako smo dale svoj lični pečat. Etnoselo sutra slavi treći rođendan, jer smo prvi put kapije domaćinstva otvorili 8. jula 2007. godine kada su stigli prvi gosti i to iz Danske – kaže za „eKapiju“ Sanja Knežević.

Etnoselo „Latkovac“ se sastoji od četiri kuće, štale i ambara. Najstarija, crvena kuća je do početka 20. veka bila sudnica, kada je prešla u privatno vlasništvo. Ova kuća stara je oko 200 godina. Ostale kuće izgrađene su početkom prošlog veka. Sve kuće su sagrađene od blata, slame i greda. Prostorija koja je pre dva veka bila dnevni zatvor Župskog okruga, a potom 100 godina vinski podrum, danas je etnorestoran. Restoran je zatvorenog tipa, namenjen gostima sela. Na meniju su najbolji i najukusniji specijaliteti srpske tradicionalne kuhinje.

Zaseok je preživeo oba svetska rata i sa sobom nosi veoma dugu i zanimljivu istorijsku priču. Ovaj deo sela naseljavala je familija Kavrić. Žitelji sela bili su veoma cenjeni i poznati vinari, poljoprivrednici, zanatlije i umetnici. Etnoselo „Latkovac“ se nalazi u severozapadnom delu opštine Aleksandrovac. Selo je udaljeno 220 km od Beograda i smešteno je u podnožju planina Kopaonik, Goč i Željin na nadmorskoj visini od 430 metara.

Kroz selo je tokom prethodne tri godine prošlo više hiljada gostiju iz zemlje i inostranstva, kaže naša sagovornica, koja se zbog posla preselila iz Beograda u Aleksandrovac i ni malo ne žali zbog toga.

Nije važno gde živite, bitan je kvalitet života – naglašava Sanja Knežević.

Na pitanje kako uspeva da tokom cele godine ima goste, ona naglašava da je na prvom mestu kvalitet usluge, a zatim mnogobrojne kulturne manifestacije, umetničke radionice, letnja pozornica, gostovanja pozorišta, bogata riznica knjiga u biblioteci i naravno njena energija.

Cena punog pansiona je 2.400 dinara, polu pansion košta 2.000, dok noćenje sa doručkom staje 1.500 dinara. Selo raspolaže sa 27 kreveta, uz mogućnost smeštaja i u druga domaćinstva u okolini. Kako kaže naša sagovornica, do kraja avgusta ostalo je još samo malo slobodnih mesta.

(eKapija)