„Industrijski alpinisti“ u prestonici radni dan provode viseći i na 200 metara visine. Peru prozore, vare, kreče, za dan zarade i do 100 evra, pišu Novosti.

Sve što treba da rade jeste da peru prozore, gletuju, vare, kreče, skidaju ledenice… Zadaju im relativno jednostavne građevinske poslove, koji ne iziskuju mnogo umeća. Tu i tamo zamene sijalicu, zamalterišu rupu ili postave bravu. Jedina je razlika – što im je tle pod nogama udaljeno i do 200 metara. I što ih od provalije dele samo dva kanapa!

Nekoliko stotina alpinista u prestonici zarađuje za život po ceo dan viseći na užetu na neverovatnim visinama. Mada obuka traje svega nedelju dana, priprema za ovaj posao, praktično, traži posvećivanje celog života, ali i ozbiljne bezbednosne provere.

BG-visina-radovi1

– Nisam ni sanjao da ću se verati po zgradama na radnom mestu – priča Ivan Gajić (27), koji već šest godina radi kao perač prozora po celoj Srbiji. – Hteo sam brzo da zaradim, nisam se plašio visine, a bavim se sportom od malena. Ipak, prvi put kada su mi dali uže i „podigli“ me na deset metara, počeo sam da mlataram nogama i osećao da mi se sve vrti. Onda mi je sinulo da ne smem da razmišljam o visini. Od tada sam barem tri dana u nedelji u vazduhu.

Većina Ivanovih kolega su se prethodno bavili alpinizmom ili barem planinarenjem. Svi prolaze detaljne zdravstvene testove, a da bi dobili posao moraju stalno da budu u formi. Nije upoznao do sada nikoga ko ima više od 30 godina, a radi na nekom oblakoderu. Posao je plaćen dobro, ali se teži deo često – obavlja na zemlji.

– Zadaju mi, na primer, da okrečim deset kvadrata na nekoj fasadi – kaže alpinista. – To je posao od dva minuta. Ipak, da bih došao do tog mesta, nekad mi je potrebno i dva sata, što traži ozbiljno manevrisanje kanapom, ali i telom.

U Srbiji još ne postoji zanimanje industrijski alpinista, kako oni sami zovu ljude koji obavljaju različite poslove na visinama.

– Kako nas nema mnogo, zaposleni se relativno dobro plaćaju. Za dan zarade između 20 i 100 evra, ali prevashodno tražimo ljude koji imaju iskustva. Tako, penjanje po planinama zamenjuju zgradama i mostovima – jasan je Vladislav Sudakov, direktor firme „Urban alpinizam“.

BG-visina-radovi3

Ledenice unosan biznis

Posle perioda velikih snežnih nameta, alpinisti u gradovima imaju pune ruke posla. Kada su lane ledenice okovale prestonicu Vatrogasne službe su imale do 600 poziva dnevno, pa nisu mogle da besplatno pomognu svima. Oni koji su bili primorani da, zarad bezbednosti, pozovu alpiniste, dobijali su račun za skidanje ledenice i do 200 evra.

Kanap „težak“ dve tone

– U Evropi se u takozvanom industrijskom aplinizmu radi sa sigurnosnim sistemom od dva užeta. Svaki kanap je debljine oko deset milimetara, ali može da izdrži težinu od dve tone. Američki alpinisti koriste samo jedno uže, ali je ono deblje u proseku za pet milimetara – objašnjava Sudakov.