Korišćenje zapaljivih materijala pri renoviranju može da podigne požarno opterećenje izolacionog sloja zgrade između 5 i 9 puta.

Direktiva o energetskim svojstvima zgrada koja je stupila na snagu 9.7.2012. i tek objavljena Direktiva o energetskoj efikasnosti će stimulisati ogromnu potražnju za renoviranjem i obnovom zgrada u EU kako bi se ostvarili novi zahtevni ciljevi za smanjenje potrošnje energije u zgradama do 2020. i dalje 2050. godine. U novim zgradama će takođe nivoi emisije morati da budu praktično na nuli.

Ostvarenje ovih ciljeva je neophodan korak na putu ka privredi sa niskom emisijom ugljen-dioksida koja je potrebna radi dobrobiti našeg društva.

Međutim, treba pažljivo upravljati programima renoviranja kako bi korišćenje negorivih materijala bilo prioritet kad god je to moguće i da se ni na koji način ne bi narušila protivpožarna bezbednost, bilo tokom procesa renoviranja ili kasnije.

protivpozarna-zastita

U određenim slučajevima loše stanje u kom se zgrade nalaze može da onemogući efikasno renoviranje iz tehničkih, bezbednosnih ili finansijskih razloga. U ovim slučajevima bi rušenje i ponovna izgradnja bili efikasnije rešenje za ostvarenje nivoa modernih performansi.

Savremeni građevinski materijali i metode zaista imaju prednosti, ali nažalost, u slučaju požara mogu jako da povise temperature i time značajno ubrzaju širenje vatre, kao i da proizvode toksična isparenja. Vreme potrebno da se mala vatra proširi u veliki plamen je trenutno na oko 3 minuta u poređenju sa više od 15 minuta koliko je bilo potrebno tokom 1950ih godina.

Ovo predstavlja direktnu opasnost po živote stanara i može da ugrozi njihov bezbedan izlazak iz zgrade i predstavlja mnogo veći izazov za vatrogasne službe.  Korišćenje zapaljivih materijala pri renoviranju može da podigne požarno opterećenje izolacionog sloja zgrade između 5 i 9 puta, na približno 13% od ukupnog požarnog opterećenja konstrukcije.

Stavljanje akcenta na protivpožarnu bezbednost

Procesi renoviranja ili obnove otkrivaju sam materijal od kog je zgrada napravljena jer se zaštitni paneli i vrata skidaju kako bi se olakšao pristup. Daske od iverice se ugrađuju kao privremena zaštita zidova, sa plastičnim folijama za zaštitu prolaza. Kablovi, žice i razvodne table su često izloženi ili se istovremeno na njima radi. Zgrade praktično postaju gradilišta.

Skidanje ili fiksiranje uređaja i otvaranje ventilacionih sistema stvara strujanje vazduha što ubrzava širenje bilo kakve vatre, ali, što je takođe važno, brzo se širi i toksičan dim na druge delove zgrade što predstavlja
opasnost za stanare, čak i ako su daleko od samog požara.

Kod spoljašnjih radova, renoviranje ravnih krovova koji često sadrže zapaljive unutrašnje delove ili postavljanje izolacije od sunđeraste pene u spoljašnje zidove pre njihovog zatvaranja unutar tanke membrane od cementa, su dve oblasti u kojima je potrebno biti izuzetno pažljiv. Ovo posebno važi u slučajevima kada zgrade ostaju nastanjene, bilo potpuno ili delimično, što je izgleda često slučaj.

Korišćenje protivpožarnih materijala, pametnih uređaja za kontrolu i dobro obučeni trgovci mogu pomoći pri smanjenju stepena rizika. Treba podržavati sve veće korišćenje nezavisnih trećih lica za sertifikaciju radova na održavanju i instalacionih radova kako bi se obezbedilo korišćenje najbolje prakse. Nažalost, dokazi iz skorašnjih požara koji su se desili i unutar i izvan EU, pokazuju da se ovi rizici isuviše često potcenjuju, ili čak ignorišu, sa tragičnim posledicama.

(Fire Safe Europe)