Venecija se smatra svetskim čudom koje godišnje privuče preko 17 miliona turista. Ipak, grad na vodi muku muči da ostane iznad vode.

Problem plavljenja Venecije poznat je odavno. Svake godine bujice vode poplave legendarne ulične lavirinte urušavajući arhitektonske bisere poput Trga Svetog Marka. Sa ugroženom arhitekturom i velikim brojem mladih koji se sele na kopno, Venecija postaje umiruća relikvija.

Problem plime i talasa, dakle, nije jedini problem. Sa sve manjom populacijom i sve većom navalom turista, Venecija ima problema da primi sve te ljude. Preko 60.000 ljudi svaki dan poseti ovaj italijanski grad što je skoro duplo više od broja stanovništa koji u njemu živi. Taj broj je skoro duplo veći u vreme održavanja kulturnih dešavanja poput čuvenog festivala filma. Portparol lokalne protesne grupe Mateo Seči sa sajta venessi.com kaže da: „Nema više ljudi, nema više kulture, nema više venecijanskog načina života pa Venecija postaje samo još jedan grad-muzej.“

 

Čuveni Ponte Rialto
Gužve mogu biti nesnosne

Ipak, većina lokalnog stanovništva ne svaljuje krivicu na turiste zato što zna da bez njih grad ne može da preživi. Njihova ideja je da naprave nove poslovne planove koji nemaju veze sa turizmom kako bi obezdedili nova radna mesta koja će vezati populaciju da ostane u gradu.

Iako je Italija na ivici bankrota, uspela je nakako da isnfinansira kontoverzan projekat MOSE koji treba da reši problem poplava. Završetak projekta vrednog više milijadi dolara očekuje se 2014. godine a cilj mu je zaustavi nadiranje plime u grad. Niko se više ne usuđuje da razmišlja o tome da li će ova ideja uošte uspeti jer je uložena investicija astromonska.

Uprkos ovim žalosnim činjenicama, Venecija je oduvek bila grad na ivici propasti. Napadale su ga armije i osvajale tokom čitave istorije a voda je vekovima potkopavala temelje. Neće ga valjda ni turisti dokosuriti…

 

Poplave u Veneciji dese se barem jednom godišnje