Novim zakonskim rešenjima država želi da stane na kraj nesolventnim investitorima koji probijaju rokove za gradnju.

Građevinski investitori više neće moći sebi da priušte luksuz da, kao što su to dosad učinili na oko 500 lokacija u Beogradu, zarobe plac koji im je grad dodelio na korišćenje i drže ga „umrtvljenog” u beskonačnost. Ako pet godina posle dobijanja građevinske dozvole ne završe objekat i zarade upotrebnu, rok za kraj radova može im, u najboljem slučaju (pod uslovom da je okončano barem 80 odsto radova) biti produžen još dve godine. Posle toga, sleduje im viši porez, po tarifi koja bi se primenjivala na završenu građevinu. Krajnja posledica, kako nezvanično kažu u Ministarstvu prostornog planiranja, biće da nesolventni investitori neće moći da plaćaju toliki namet na lokacije od kojih nemaju prihod. One će zbog neizmirenih obaveza naposletku biti oduzete.

Ovakve izmene Zakona o planiranju i izgradnji, koje će vlada usvojiti do kraja meseca, treći su manevar kojim grad i republika pokušavaju da oslobode milione kvadrata i vrate ih na tržište. Prethodni potez, član originalnog teksta zakona, jesenas je, na iznenađenje stručne javnosti, pao na Ustavnom sudu. Tim stavom zakona je korisnicima gradskog građevinskog zemljišta koje je odavno trebalo da bude oduzeto, jer su rokovi na tim parcelama istekli još u maju 2005. godine, bilo naloženo da pravo korišćenja pretvore u pravo svojine. Drugim rečima, to je značilo da moraju da plate nadoknadu i postanu vlasnici, posle čega bi bilo na njima šta će sa zemljištem da rade. Kada je ukinuo taj član zakona, Ustavni sud je nesolidnim investitorima opet ostavio sve vreme ovog sveta da grade ili ne, bez obaveze da vrate placeve gradu.

Štetu od te odluke je teško proračunati s obzirom na to da je reč o ogromnim površinama koje stoje zamrznute van prometa, iako su mnoge od njih i na atraktivnim lokacijama, poput Terazijske terase, Slavije, Ulice 27. marta… Pri tom, za dobijanje većine tih lokacija investitori nikada nisu platili ni pare, nego su im ih opštine još devedesetih godina prošlog veka dodelile besplatno.

Koliko je tačno ovakvih parcela ne zna se, jer se niko nije potrudio da ih popiše još od 2003. godine. Tada ih je bilo 573 i prostirale su se na 5.000.000 kvadrata. Tako je izračunala komisija za oduzimanje zemljišta, tada osnovana kao prvi pokušaj vlasti da izađu na kraj s ovim problemom.

U međuvremenu su tri saziva komisije gradu vratile svega osamdesetak placeva, i to onih kojih su se investitori dobrovoljno odrekli. Komisija je u poslednjih godinu i po konačno počela da donosi i rešenja o oduzimanju parcela koje investitori nisu sami vratili gradu. Ali, u tih šesnaest slučajeva upali su u proceduralne komplikacije koje su ranije pokušavali da izbegnu. Zbog toga praktično ništa godinama nisu ni uradili. Investitori su se žalili drugostepenom organu, Ministarstvu finansija, čije odluke takođe nisu konačne nego se mogu izneti pred sud. A na njemu će grad možda morati da nalazi način kako da obešteti graditelje koji su radove makar počeli i očekuju da im bude isplaćen dosad uloženi novac. Ili kako da lokacije izdvoje iz stečajne mase preduzeća koje je bilo korisnik.

(Politika)