Cilj ovog teksta je da se na vreme informiše stručna javnost kao i celokupno zainteresovano građanstvo, kako bi se sprečio jedan agresivan građevinski poduhvat u centru Novog Sada.

Izmenama i dopunama Plana generalne regulacije prostora za mešovitu namenu između Bulevara Evrope, Bulevara cara Lazara, ulica Stražilovske i Žarka Zrenjanina, Bulevara Mihajla Pupina, ulica Jevrejske i Futoške u Novom Sadu obuhvaćen je i lokalitet 3 – ugao Bulevara Mihajla Pupina i Ulice narodnih heroja na kojem se nalaze postojeći objekat Erste banke i neizgrađeno građevinsko zemljište (koristi se kao privremeni parking).

Namera je da se postojeće urbanističko rešenje preprojektuje i planira se izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa spratnosti od 4Po do 4Po+P+13, odnosno više od spratnosti Glavne pošte, najvažnijeg repera Bulevara Mihajla Pupina.

Po proceduri propisanoj Zakonom o planiranju i izgradnji obavljen je rani javni uvid, nakon čega će plan biti izložen na javni uvid, kome sledi javna sednica.

Do pre 20-30 godina mi smo živeli u relativno civilizovanoj sredini, gde je institucija kao što je JP Urbanizam Zavod za urbanizam Novi Sad brinula o kulturi prostora i održivom uređenju i razvoju grada. Generacije urbanističkih planera su se rukovodile idejom da veliki gradovi u celom svetu predstavljaju vrhunac graditeljske veštine, nacionalni ponos, koji se kao takav prenosi na nova pokolenja. Zato je predviđeno donošenje generalnog urbanističkog plana, kao multidisciplinarne studije koja obuhvata planski razvoj grada na period od 20 do 30 godina, a koji se koriguje samo u izuzetnim uslovima, kad za tako ozbiljan posao postoje uporišta u opštem i celokupnom javnom interesu.

vizionari-3

Planom generalne regulacije koji je sada na snazi područje na uglu Bulevara Mihajla Pupina i Ulice narodnih heroja, namenjeno je za opštegradski centar, na kome se planira kompleks Erste banke. U okviru kompleksa planiraju se poslovni objekti od 2Po+P+2 do 2Po+P+7 i poslovno-stambeni objekti 2Po+P+6. Planom se uslovljava razrada lokacije urbanističkim projektom.

Prema Generalnom planu grada Novog Sada do 2012. godine ošptegradski centri su prostori na kojima grad ostvaruje svoju ulogu u mreži gradova i kojima se najznačajnije utiče na stvaranje i očuvanje identiteta i njegove urbane slike.
Zgrada Glavne pošte (proj. arh, D. Brašovan, 1961) je zamišljena i izvedena kao naglašena vertikala u osovini glavnog gradskog bulevara, koji se kao izvanredna konkava spušta od Varadinskog mosta do same pošte.

To je najlepši ulaz u Novi Sad i po lepoti se može meriti samo sa pogledom na grad sa Petrovaradinske tvrđave.

Ovakvo rešenje napravilo je od zgrade Glavne pošte vrstu obeliksa kome su se prilagodile sve okolne zgrade, stare i nove (Bazar, Nork), a većina venaca okolnih zgrada je relativno usaglašena. Zamislite sad kako bi taj vizuelni sklad bio osakaćen još jednom monstruoznom kulom u neposrednoj blizini (par desetina metara) a preko deset spratova, bez ikakvog suvislog arhitektonsko urbanistickog uporišta (sem broja kvadratnih metara poslovnog prostora).

Predloženim izmenama i dopunama na spornom lokalitetu zadržava se namena opštegradskog centra i planira se izgradnjastambeno -poslovnog kompleksa spratnosti od 4Po do 4Po+13, dalje se navodi “da će izmenom plana biti znatno povećani kapaciteti za stambenu namenu”. Znači, u neposrednoj blizini Glavne pošte, kao dominantne gradske vertikale, u konceptualnom predlogu nudi se još jedna kula koja treba da se uklopi u već postojeći redosled zgrada u neprekinutom nizu.

U delu o Zaštiti i unapređenju životne sredine navodi se “da posebnu pažnju treba obratiti na oblikovanje prostora, koji svojom funkcijom i izgledom treba da doprinese stvaranju skladnog ambijenta”. Ovakvim konceptualnim predlogom nemoguće je ostvariti “harmonične odnose između postojećih objekata i blokova u okruženju”.

Tako institucija koja predlaže ove izmene i dopune, dovodi samu sebe u apsurdnu situaciju i poništava samu svrhu svog postojanja, i umesto da insistira na striktnom poštovanju propisa i sprovođenju Generalnog plana grada Novog Sada do 2021. godine, ona sama menja deo Generalnog plana, tako što u samom centru grada, u posebno zaštićenoj zoni, više nego duplo povećava spratnost – sa P+6 na P+13!

Prethodno su izvršene “korekcije” važećeg Generalnog plana, kroz razne izmene i dopune, ali egzaktne cifre o postojećem i planiranom stepenu zauzetosti i indeksu izgrađenosti okolnih blokova nedvosmisleno govore o neprihvatljivosti ponuđenog predloga, što se očigledno vidi iz razlike u pogledu spratnosti između iz važećeg i rešenja koje se predlaže izmenama i dopunama plana.

vizionari-2

Zašto?

Zavod za urbanizam će kao institucija biti zapamćen kao inicijator opisanog potencijalnog rugla, a od nas novosađana nikad se neće sakriti njihova sramota, niti skinuti krivica sa onih koji ih u tom nedelu nisu sprečili.

Grad koji je nekada, s pravom, nazvan srpskom atinom, sad to više nije. Mozda jeste više srpski, ali je u kulturnom smislu daleko od atine, osim ako atinu ne doživljavamo u smislu grčke tragedije.