Stručnjaci predlažu da se u regionalni prostorni plan Vojvodine ugradi predlog o izgradnji pruge koja bi spajala Rumuniju i Hrvatsku preko Srbije.

Reč je o povezivanju dva evropska korodora 4 i 10 pri čemu bi pruga išla istom trasom kao i na velika zvona promovisana drumska veza Temišvar – Zrenjanin – Novi Sad – Ruma.

Železnička mreža većim delom je izgrađena, nedostaje samo po tri kilometra pruge s obe strane granice, 29 kilometara od Zrenjanina do Žablja i deo od Vrdnika do Rume.

Kako je u planu izgradnja drumskog tunela kroz Frušku goru, postoji ideja da se na sličan način reši i prolazak vozova kroz jedinu vojvođansku planinu. Naravno, to bi značilo obimniji i skuplji, pa i projektantski umnogome složeniji zadatak – ali su procene da bi se itekako isplatio.

Inače, trasa predloženog pružnog pravca išla bi iz smera Temišvara i to od Jaše Tomića na granici s Rumunijom, preko Sečnja, Zrenjanina, Novog Sada i Fruške gore do Rume, odnosno izlaza na Koridor 10.

Direktna linija Temišvar – Jaša Tomić – Zrenjanin – Žabalj – Novi Sad – Vrdnik – Ruma

Tunelom ispod Iriškog venca, koji ne bi bio duži od 3,5 kilometra, bi se dobila direktna železnička veza Temišvar – Jaša Tomić – Zrenjanin – Žabalj – Novi Sad – Vrdnik – Ruma, čime bi se povezala dva međunarodna koridora.

To bi bilo ono što nedostaje Evropi, a to je veza crnomorske luke Konstanca sa severnim Jadranom i njenim lukama. Dakle, dobili bismo vezu Konstanca – Bukurešt – Temišvar – Zrenjanin – Novi Sad – Hrvatska – Slovenija i luke Trst, Kopar i Rijeka. Geostrateški položaj te pruge bi Banatu doneo privredni procvat, jer bi se stvorili uslovi za razvoj industrijskih zona.

Uz to, transporti koji idu iz Turske preko Bugarske i dolaze do Arada, mogli bi mnogo brže da stignu do Koridora 10, umesto da idu na Budimpeštu i Beč. Slična je situacija i sa robom koja se proizvede u hiljadama malih i srednjih italijanskih preduzeća otvorenih u rumunskom delu Banata, i koja bi mogla da se transportuje prečicom kroz Vojvodinu umesto preko Mađarske.

U svakom slučaju, stručnjaci procenjuju da kilometar nove pruge u ravnici ne bi sme biti skuplji od 700 do 800 hiljada evra, nešto ozbiljniji su iznosi za tunelsku deonicu, ali sve bi se to brzo vratilo uštedama koje bi doneo jeftiniji i brži transport robe.

(B92)