Ukupna vrednost projekta je 1,4 milijarde evra, a sufinansiraće ga Evropska unija.

Srbija ima projekat Beograda na vodi vredan 3,5 milijarde evra, koji će se rasprostirati na 177 hektara uz obalu Save. Hrvatska pak ima projekat Zagreb na Savi, koji je pak pokrenut najviše zbog rešenja problema vodosnabdevanja, obrane od poplava, zaštite okoline i korišćenja hidroenergetskih potencijala toka Save. Urbana regeneracija obala Save u Zagrebu tek je na šestom mestu od ukupno 13 segmenata zbog kojih se krenulo u taj projekt, piše Večernji.

Pri razvoju projekta Zagreba na Savi razrađivale su se tri opcije: Jedna je da se izgrade novi pragovi koji bi kontrolisali Savu i podzemne tokove, druga je opcija bila gradnja pet velikih hidroelektrana, a treća je prokop kanala Sava-Sava, odnosno da se postojeći kanal Sava-Odra u najbližoj tački opet poveže sa Savom.

Savom bi kroz Zagreb mogli ploviti manji turistički brodovi, a Velika Gorica mogla bi dobiti rečnu luku.

Trećom opcijom bi se u Zagrebu uz obalu Save oslobodilo oko 350 hektara zemljišta.

Šta će pak biti na obalama Save, direktor projekta Dubravko Ponoš kaže da će o tome odlučiti Grad Zagreb, arhitekti i građani Zagreba.