Što je stariji, arhitekta je produktivniji; Foto: Andreas Klassen on Unsplash
Arhitektura

U kojoj životnoj dobi su arhitekte najproduktivnije?

Ovo istraživanje pokazalo je kada se u različitim zanimanjima postiže maksimalan uspeh. Zaključak: nikad nije kasno!

Uobičajena je pretpostavka da ste svoj profesionalni maksimum prevazišli u tridesetim, ali neosporno je da se nikako ne mogu sve profesije posmatrati na isti način.

Kako bi se dokazalo da neko u muzici, fizici, hemiji ili umetnosti i arhitekturi svoje najviše uspehe može da postigne u različitim životnim dobima, nedavno istraživanje uključilo je najveće uspehe profesionalaca u deset različitih oblasti, te je sve postavljeno u tabeli unakrsno naznačavajući koliko je određena osoba u datom trenutku imala godina.

Tabela po zanimanjima; Izvor: Things Made Thinkable

Frank Lloyd Wright je jedan od svojih najpoznatijih dela, objekat Falling Water projektovao u 68. godini.

Naravno, rezultati se gledano prema starosnom dobu znatno razlikuju. Kako je očekivano, pokazalo se da su sportisti svoje najveće uspehe doživeli u svojim dvadesetim godinama, dok sa druge strane arhitekte su u pedesetim, pa i u šezdesetim godinama života postigli znatno veće uspehe u svojoj karijeri, nego u ranim godinama.

Tako je Le Korbizje svoj najpoznatiji projekat Villa Savoye projektovao u svojoj 41. godini, dok je na primer William Van Alen čuvenu Krajslerovu zgradu u Njujorku projektovao u svojoj 46. godini života.

Antonio Gaudi je na objektu Sagrada Familia intenzivno radio u svojoj 53. godini, a Frank Lloyd Wright je jedan od svojih najpoznatijih dela, objekat Falling Water projektovao u 68. godini.

Falling Water je Frank Lloyd Wright projektovao u 68. godini

Produktivnost dolazi sa godinama

Prema sprovedenom tabelarnom prikazu, ispostavilo se da je prosečna godina života najproduktivnija za arhitekte 56.

Dakle, što je stariji, arhitekta je produktivniji.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

1 komentar

  1. Dragan Marković

    Ove podatke treba uzeti relativno u odnosu na prosečan životni vek.

    Primera radi, 1960-ih (kada je pomenutu Le Korbizje umro), prosečni životni vek je bio oko 68 godina. Danas je on oko 78 goidna – dakle, 10 leta više.

    Primera radi, čuveni Frenk Geri je Muzej u Bilbau projektova sa 65 godina.

    Arhitektura je profesija „sedih brada“.

    Bilo bi zanimljivo videti i koji broj arhitekat u Srbiji napusti profesiju u prvih 10-15 godina nakon strudiranja.

    Meni se čini da je taj broj barem 30%, ako ne i više.

Ostavite odgovor na Dragan Marković

Obavezna polja *