Helsinki trenutno ima 1.300 kilometara biciklističkih staza; Foto: Martti Tulenheimo
Urbanizam

Budućnost na dva točka: Sve više svetskih metropola želi da postane raj za bicikliste

Iako često politički kontroverzni, projekti koji u središte stavljaju vožnju biciklom mogu biti od višestruke potencijalne koristi za velike gradove.

Nakon što je koronavirus izazvao drastične promene u načinu života u urbanim sredinama, sve više svetskih metropola nastoje da postanu „magični“ biciklistički gradovi.

Može se reći da je biciklizam trenutno najveći globalni trend, imajući u vidu da neke gradske vlasti, posebno u Evropi ali i šire, imaju hrabre ambicije da automobile u gradovima u potpunosti zamene biciklima.

Vill Batler-Adams, generalni direktor firme za sklopive bicikle Brompton, kaže da je u poslednje dve godine došlo do „seizmičkog pomaka“, te da nam je Kovid pružio refleksiju o tome kako želimo da živimo u našim gradovima.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

Pariz želi da do 2026. postane „100% biciklistički grad“; Foto: Pixabay

Post-kovid preispitivanje gradskih prostora

Pariz je tokom oktobra otkrio planove da do 2026. godine postane „100% biciklistički grad“, a Milano čak želi da u narednih 13 godina izgradi još više biciklističkih staza nego francuska prestonica. Berlin pak planira da stvori područje bez automobila koje će biti veće od Menhetna.

Evropska Unija trenutno razmatra planove da se od 424 grada širom kontinenta zahteva da razviju „planove održive urbane mobilnosti“ sa davanjem prioriteta biciklizmu i pešačenju i to do 2025. godine.

Na drugom kraju sveta, Ostin u Teksasu je u novembru glasao za novi porez koji će prikupiti 480 miliona dolara za aktivne projekte transporta, dok je Montreal ubrzao svoj program za novu ekspresnu biciklističku mrežu u dužini od 184 kilometra.

Zdravlje, klima, socijalna pravda, ekonomija ili kvalitet vazduha – sve su to stvari u kojima biciklizam može pomoći.

Dok je pandemija primorala mnoge da preispitaju svoje fizičko zdravlje, svetskim vladama je ukazala na finansijske troškove koji su povezani sa nezdravom populacijom, te se ponudila prilika da se preispitaju naši gradski prostori.

Jačanje biciklizma ima višestruke potencijalne koristi za gradove, kao što su smanjenje emisije ugljenika, poboljšanje zdravlja ljudi, smanjenje zagušenja u saobraćaju, poboljšanje bezbednosti na putevima i oslobađanje prostora kojim trenutno dominiraju automobili.

„Bilo da je u pitanju zdravlje, klima, socijalna pravda, ekonomija ili kvalitet vazduha, sve su to stvari u kojima biciklizam može pomoći“, rekla je za Dezeen Meredit Glaser, direktorka Instituta za urbani biciklizam u Amsterdamu.

Garaža za bicikle u Hagu; Foto: Mike Bink

Velika važnost infrastrukture

Kako onda transformisati metropolu zakrčenu saobraćajem u biciklistički grad? Može se reći da je osnovni faktor bitan za razvoj biciklizma u gradovima infrastruktura.

To znači da su biciklističke staze dizajnirane prema standardima najbolje prakse, jednosmerne, sa prostorom na putu koji je oduzet automobilima kako bi se ustupio biciklima i ograničen fizičkom barijerom koja štiti bicikliste od drugih vozila.

Veoma je bitno da se biciklističke staze pravilno i bezbedno uspostave kako bi se ljudi podstakli da ih koriste. Navodi se primer Sevilje, koja je sagradila 80 kilometara prilično uobičajenih ali zaštićenih biciklističkih staza za nekoliko meseci tokom 2020. godine, te je do danas zabeležila skok od skoro 7% u proporciji putovanja biciklima.

Milano planirao da do 2035. godine postane „raj za bicikliste“; Foto: Mikita Yo

Bez potrebe za velikim inovacijama

Druge vrste infrastrukture su takođe važne i za njih je dobar dizajn od vitalnog značaja. Tako Holandija prednjači u biciklističkim parkovima, a između ostalog ima izgrađenu i veoma efikasnu garažu za bicikle u Hagu.

London se može pohvaliti firmom koja gradi sigurnosne hangare za više bicikala sa otiskom jednakim jednom parking mestu za automobile. S druge strane, Malme je razvio senzorni sistem koji upozorava vozače automobila kada se biciklisti približavaju raskrsnici.

Nisu potrebne nikakve velike inovacije, već samo ono što je uspešno smišljeno za automobile primeniti na biciklima. Takođe, nije potrebna nikakva velika infrastruktura, već je potrebno da ona bude efikasno osmišljena i postavljena baš tamo gde treba.

Suština plana finske prestonice je izgradnja 130 kilometara biciklističke infrastrukture po uzoru na najbolje prakse.

Slično mnogim drugim gradovima, Helsinki radi na brzom akcionom biciklističkom planu, sa ciljem da poveća udeo putovanja biciklima sa trenutnih 11% na 15% do 2025. godine i najmanje 20% do 2035. godine, što bi smanjilo emisiju ugljenika u gradu za 2%. Suština plana finske prestonice je izgradnja 130 kilometara biciklističke infrastrukture po uzoru na najbolje prakse.

Zapravo, Helsinki trenutno ima 1.300 kilometara biciklističkih staza, što je duplo više od Kopenhagena. Ipak, osim 50 kilometara duge trase, ostatak je lošeg kvaliteta i zasniva se na modelu iz 1960-ih koji vidi bicikliste pomešane sa pešacima, što nije adekvatno ni za pešake ni za bicikliste.

Imajući ovo u vidu, prvi korak je detaljno razmatranje plana nove infrastrukture, odnosno razmatranje grada kao celine i kako ljudi žele da se kreću kroz njega.

Helsinki trenutno ima 1.300 kilometara biciklističkih staza; Foto: Martti Tulenheimo

Upliv politike koči planove

Trenutno se u mnogim gradovima teži primenjivanju snažnih mera smirivanja saobraćaja kako bi čak i neiskusni biciklisti mogli bezbedno i prijatno da se voze uz prisustvo četvorotočkaša. Ipak, i dalje postoje mnogi gradovi koji su prenatrpani automobilima.

Nekim gradovima u Sjedinjenim Državama dominiraju motorna vozila i u njima se oko tri četvrtine putovanja čija je relacija kraća od pet kilometara obavlja automobilom, a samo 1% putovanja biciklom, dok je u Kopenhagenu i Amsterdamu taj postotak oko 50%.

Ali ti planovi često su i politički kontroverzni i mnogi uspešni pilot-projekti koji u središte stavljaju bicikliste bivaju poništeni zbog odluka vlasti, jer ipak postoji veliki broj ljudi koji ne želi da im se ograniči kretanje automobilom ili da izgube svoje parking mesto u komšiluku nauštrb prostora za bicikle.

London, Los Anđeles, Pariz ili Seul mogu postati „magični gradovi“, ali to zahteva promenu u načinu razmišljanja.

Efikasna komunikacija je stoga važna isto kao i planiranje i dizajn infrastrukture kada je u pitanju izgradnja biciklističkog grada. Ako bi se ove političke prepreke mogle prevazići, biciklizam bi mogao otvoriti vrata za duboke promene u gradovima širom sveta.

„Moramo da zapamtimo da ulice nisu samo mesta kretanja, već i mesta za boravak. Mislim da je tu vožnja bicikla zaista sjajna, jer to je ono što se zove granični način. Bicikl jeste vozilo, ali lako možete sići sa njega i po potrebi postati pešak“, rekla je Meredit Glaser.

Imajući ovo na umu stručnjaci smatraju da London, Los Anđeles, Pariz, Seul i San Francisko između ostalog mogu postati „magični gradovi“, ali to zahteva promenu u načinu razmišljanja.

Izabrali smo za vas…

Postani deo Gradnja zajednice

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Srodni tekstovi

Ostavite odgovor

Obavezna polja *