Aktuelno

Dvorac Špicer u Beočinu i dalje kuća duhova

Jedan od najlepših dvoraca u Vojvodini, nekadašnji dom bogataške porodice Špicer iz Beočina, nalazi se u veoma lošem stanju i svakog trenutka mogao bi potpuno da se uruši, piše 021.

Iako je ovo zdanje pre tri godine dato u zakup novosadskoj firmi Futurizam, kada je pompezno najavljeno da će novi domaćini dvorcu vratiti stari sjaj, rekonstrukcija nije ni započeta, a ugovor je nedavno raskinut.

Kako za 021 kaže vlasnik ove firme Miloš Ćuruvija, oni nisu imali novca za popravku dvorca, već su želeli da apliciraju za razne projekte kako bi došli do sredstava.

„Visina investicije je sigurno preko milion evra, i mi te pare nismo imali. Želeli smo da preko projekata dođemo do novca za rekonstrukciju, međutim, na koju god adresu da smo slali našu ideju, bili smo odbijeni, zbog čega smo na kraju digli ruke od dvorca“, kaže Ćuruvija.

dvorac-spicer-1dvorac-spicer-2

Dvorac je sagrađen u periodu između 1890-1892, a izgradnju je platio jedan od vlasnika beočinske cementare Ede Špicer.

Prema svedočenju starijih meštana, uoči Drugog svetskog rata, porodica Špicer napustila je Beočin i, kako se pretpostavlja, odselila se u Nemačku, gde i danas žive njihovi potomci. Za vreme rata, nacisti su dvorac koristili kao komandni štab.

Nakon oslobođenja, dvorac je bio biblioteka, dom kulture, iz njega se oglasio prvi radio u Beočinu, a onda je gotovo do kraja prošlog veka bio ekskluzivan restoran sa prenoćištem.

dvorac-spicer-3 dvorac-spicer-4 dvorac-spicer-5 dvorac-spicer-6dvorac-spicer-7

Pogledajte kako je spasen dvorac Eđšeg u Novom Sadu.

Postani deo Gradnja zajednice

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

Srodni tekstovi

1 komentar

  1. Mile

    Upravo sam prelazio Frušku goru i prolazeći kroz Beočin zadržao se kratko kod ovog dvorca.
    Njegova zapuštenost je civilizacijska sramota. To je jedan od bisera kulturne zaostavštine.
    Naravno, njegova restauracija ne može da bude jeftina, ali je nepojmljivo da država ne reaguje.
    U iole civilizovanim zemljama ovakvo kulturno blago ima neprocenjivu vrednost – ceni se i čuva.
    U devetoj deceniji života sam, potičem iz ovih krajeva i jedino mogu da poručim ovoj deci na vlasti – svima bih mogao da budem deda, pa uzimam tu slobodu – sramota!
    (nisam „bot“ ne pripadam ni jednoj stranci – politika me nikad u životu nije interesovala)

Ostavite odgovor

Obavezna polja *