Da li su Trampove kule vrednije od našeg kulturnog nasleđa?
Trampovo političko i poslovno prisustvo sada je više nego poželjno u mnogim državama sveta, ali da li to isto prisustvo mora da bude na ruševinama nečije istorije?
Pre nekoliko dana objavljena je vest da je Vlada Republike Srbije odlučila da Zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane gube svojstvo nacionalnog kulturnog dobra. Ovim potezom, skinuta je odgovornost sa svake nadležne institucije ili odgovornog pojedinca, a ubrzan proces realizacije rušenja postojećih i izgradnje novih objekata.
Naravno, čekalo se da u američkoj predsedničkoj trci pobedi biznismen Donald Tramp, čime bi ishod već potpisanog ugovora o kupovini ovog zemljišta bio daleko izvesniji. Građanima ostaje da vide da li ova, pre svega politička odluka, ima dovoljnu težinu koja bi prevagnula u odnosu na kulturno-istorijski značaj koje sadašnje zgrade vojnog kompleksa poseduju.
Pročitajte još na Gradnja.rs:
Trampove kule u Americi i svetu
Svoju prvu kulu, Tramp otvara 1983. godine u Njujorku. Arhitektura je morala da iskaže moć, ali i ukus samog investitora, pa je fasada od visoko reflektujućeg stakla uklopljena u kubičnu, stepenasto povučenu formu, čime je zgrada dobila izgled velikog vertikalnog kristala.
Nakon Njujorka, poslovnog centra Amerike i sveta (nakon Londona, posle Drugog svetskog rata u Njujorku biva otvorena druga svetska berza), Tramp odlučuje da izgradi slične kule u drugim poslovnim centrima Sjedinjenih Američkih Država.
Na red dolaze Čikago i Las Vegas, gradovi koje karakteriše izrazita poslovna aktivnost i veliki promet kapitala. Iako ove zgrade bivaju izgrađene znatno kasnije, tokom perioda 2008–2009. godina, morale su da prate isti koncept kao prva kula u Njujorku.
Oko 2017. godine, širom sveta počinju da niču slični neboderi, koje bi gradili lokalni investitori, ali bi uz kupljenu licencu te kule mogle da ponesu ime – Trump Tower(s).
Nakon SAD-a, Trampova korporacija se odlučuje za izgradnju poslovnih kula i u državama, čija blizina i geo-politički značaj za državu mogu da se poklope i sa interesima samog biznismena. Kule se oko 2011. godine grade u Torontu i Panami.
Međutim, ovo nije bio kraj širenja poslovne imperije. Oko 2017. godine, širom sveta počinju da niču slični neboderi, koje bi gradili lokalni investitori, ali bi uz kupljenu licencu te kule mogle da ponesu prepoznatljivo ime – Trump Tower(s). Tako se pojavljuju kule u Manili, Istanbulu i čak dva indijska grada, Puneu i Mumbaju.
Arhitektura je morala da bude tipična korporativna, sa staklenom zid-zavesom ili nekim drugim materijalima u kojima se izvode tipične poslovne višespratnice.
Zatim, arhitektura je morala da bude tipična korporativna, sa staklenom zid-zavesom ili nekim drugim materijalima u kojima se izvode tipične poslovne višespratnice, da odiše ekskluzivnošću, ali i uz izvesnu dozu glamura koji prelazi u kič, kako bi lični senzibilitet i pečat američkog predsednika svuda bio prisutan. Neke od ovih kula Trampova korporacija je prodala, pa oni više ne nose prepoznatljive natpise na ulazu i poslednjim etažama.
Sve ove informacije nam daju objašnjenje zašto i tri kule, namenjene prostoru današnjeg Generalštaba, moraju onako ili slično da izgledaju i da imaju navedenu strukturu. A da li se to uklapa u postojeću arhitekturu i da li je vredno rušenja našeg arhitektonskog nasleđa, država očigledno ne dovodi u pitanje.
Trampu ne bi trebalo zameriti na ovom potezu, jer on je biznismen i kod takvih ljudi je sve na prodaju, naravno ne i američka kulturno-istorijska dobra.
Svima je jasno da je nakon pobede u predsedničkoj trci i osvajanju novog mandata za 47. predsednika SAD-a, Donald Tramp postao najvažnija svetska figura i da je njegovo političko i poslovno prisustvo sada više nego poželjno u mnogim državama sveta, ali da li to isto prisustvo mora da bude na ruševinama nečije istorije?
Još kada je prvi put bio u poseti Beogradu i kada je „bacio oko“ na lokacije kompleksa Generalštaba, rusko političko prisustvo u vidu spomenika Stefanu Nemanji i mozaika u Hramu Svetog Save, još nije bilo ni u naznakama.
To znači da se tadašnji biznismen drznuo da predloži tadašnjim političarima, da u sred centra Beograda njegova korporacija zida još jednu od kula porodične franšize. Međutim, njemu ne bi trebalo zameriti na ovom potezu, jer on je biznismen i kod takvih ljudi je sve na prodaju, naravno ne i američka kulturno-istorijska dobra.
Mislim da ni sam Donald Tramp ne bi mogao da zamisli kako kineskim ili arapskim investitorima prodaje neko polusrušeno utvrđenje iz Američkog građanskog rata, kako bi novi investitori tu zidali neku poslovnu kulu, hotel ili tržni centar. A ovde je reč o našem jezgru državne i vojne istorije i arhitekturi iz nekoliko epoha, koja se nalazi(la) na listi zaštićenih spomenika kulture.
Da li je moguće da naš politički vrh nije mogao da ponudi neku drugu, takođe markantnu lokaciju, već su jednostavno precrtali kompleks Generalštaba i obavestili porodicu Tramp da su parcele na prodaju?
Naravno da je više nego poželjno imati političko i poslovno prisustvo jednog američkog predsednika, jer je to prva slična situacija još od 1918. godine, kada se za naše interese na mirovnoj konferenciji u Parizu zalagao isključivo tadašnji predsednik Vudro Vilson, koji je bio veliki prijatelj našeg naučnika Mihajla Pupina.
Ali da li je moguće da naš politički vrh nije mogao da ponudi neku drugu, takođe markantnu lokaciju, već su jednostavno precrtali kompleks Generalštaba i obavestili porodicu Tramp da su parcele na prodaju? I to ne samo parcele posleratnog kompleksa arhitekte Nikole Dobrovića, već i one gde se nalazi predratni generalštab ruskog arhitekte Vasilija Baumgartena, koja uživa zaštitu kulturnog dobra još od 1984. godine.
Dakle u ulici Kneza Miloša, od broja 33 do broja 41, sve zgrade gube svojstvo kulturnog dobra i najverovatnije biće spremne za rušenje, jer Trampova arhitektonska estetika ne trpi nikakva prilagođavanja, interpolacije niti bilo kakvo ugledanje na postojeću arhitekturu.
Izgleda da je podrška Trampa, iskazana u poslovnom prisustvu njegove privatne korporacije, jača od kulturno-istorijskog značaja države Srbije.
Nakon objave da je Vlada Republike Srbije odlučila da skine zaštitu na navedenim zgradama, direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika se nije oglašavao. Međutim, u ponedeljak su svi drugi zaposleni u Republičkom zavodu potpisali pismo, koje je upućeno Vladi u kojem izjavljuju da cela odluka i procedura nije u skladu sa zakonom.
Odmah nakon prijema ovog dopisa, država šalje pripadnike Bezbednosne informativne agencije (BIA) koji su već u ponedeljak obavili informativne razgovore za zaposlenima u Republičkom zavodu.
Dakle, ovo više nije pitanje struke niti arhitekture, već političko pitanje. Izgleda da je podrška predsednika Donalda Trampa, iskazana u poslovnom prisustvu njegove privatne korporacije, jača od kulturno-istorijskog značaja države Srbije.
Ne bi me začudilo da do kraja 2027. godine budemo očevici izgradnje bar jedne od tri staklene Tramp kule, na mestu zbrisanog vojnog kompleksa.
Jedva čekamo Trampove kule. Da Beograd konačno postane svet. Pre 10-15 godina mogli smo samo da sanjamo da na ovaj način budemo prisutni na real estste mapi sveta
Jedva čekamo obnovu Generalštaba po originalnom projektu Nikole Dobrovića. Da Beograd konačno postane svet po očuvanju svog kulturnog nasleđa. Pre 10-15 godina smo mogli samo da sanjamo da neko neodgovoran i zlonameran poželi da uništava svoje spomenike kulture.
Milose, i ja bi voleo da se obnovi Generalstab po originalnom projektu, ali misli da je investitor odlucio da ide sa ovim projektom, i da tu vise nema opcije da se nesto menja. Po meni, a ne bih da namecem svoje misljenje, takticki je dosta dobra odluka biti domacin jednom delu biznisa najmocnijeg coveka na svetu (to jeste, njegove porodice).
35 godina slusam kako su svi protiv nas i kako svi beze od Srbije, i zato mi je veoma drago sto ti isti koji su vodili propagandu kontra Srbije kada sam ja bio mali (devedesetih) sada investiraju u Srbiju i cine nas mocnijom zemljom, nego ranije.
Dejane, ovde vlada Republike Srbije odlučuje šta će se raditi na tom zemljištu, a ne investitor, tako da taj argument ne stoji.
Apsolutno se slažem da je taktički dobra odluka da privučemo bisnis blizak najmoćnijem čoveku na svetu. Ali ako se to radi, onda se malo uključi mozak i malo se strateški razmišlja o ovoj zemlji, barem da se ne uništava spomenik kulture, već da se npr. pronađe i ponudi neka druga dobra lokacija, kojih ima.
I na kraju, ne verujem da će nas bilo koji strani investitor učiniti bogatijim i moćnijim, pogotovo kad vidi kakav nizak nivo samopoštovanja i nacionalnog dostojanstva imamo.
Zgrada Generalštaba je meni ružna. Ne vidim nikakvu lepotu u toj zgradi, ne vezano što je oštećena u bombardovanju. Treba graditi novo. Biti hrabar u promenama. U New York-u su srušili zgradu hotela Waldorf Astoria da bi izgradili sada čuveni Empire State building. Ipak je to samo zgrada. Ne treba mnogo dramiti oko toga.
Nije hrabrost u tome da se prave promene na gore…
Kome to nije jasno, neka prepusti odlučivanje onima koji su arhitekturi i zaštiti spomenika kulture posvetili živote… bez drame.
Da se tako gledalo, nikad se ne bi napravio ovaj novi deo generalštaba! I tada je nešto uništeno da bu se napravilo beskorisno ruglo! Ovako barem će tu biti neki poslovni centar gde će se privređivati i raditi. A da če se nekome sviđati a nekome ne, toga će uvek biti!
Ko postavlja ovakvo pitanje, sa njim već nešto debelo nije u redu…
Kada je Dačić, po sopstvenom priznanju, nudio da na ruševinama generalštaba uz sve Anu Ivanović niko nije reagovao jer tada je Dačić bio u DOS – ovskoj vladi. Sva je prilika da će sveti Jovan doneti kraj globalističke nazad ne ere. Zato je sada takva panika. Da se razumemo, svestan sam da nam američka administracija neće doneti ništa novo ali nas neće huškati među sobom.
Ivica Dačić se kao premijer sreo sa Trampom kao biznismenom u novembru 2013. (treba 1.5 sekundi vremena da se to sazna na google-u), dakle tada nije bio u DOS-u (niti je ikad pre bio u toj koaliciji).
I Društvo arhitekata Beograda i Udruženje arhitekata Srbije su se iste 2013. godine oglasile protiv ukudanja zaštite i rušenja zgrade (za ovo je ipak trebalo 2 sekunde da se proveri na google-u).
Dakle, ništa izrečeno nije tačno.
Postovani autore teksta, da li sam dobro shvatio da i Stara zgrada Generalstaba, delo Vasilija Baumgartena gubi zastitu i predvidjena je za rusenje? Ja ne verujem sta citam. Koji bolestan um uopste o tome i razmislja?
Da.
Naravno da su vrednije! A pri tom to komunističko ruglo od arhitekture uopšte i nije naše kulturno nasleđe!!!
Ne postoji komunistička ili nekomunistička arhitektura. Samo dobra ili loša, a Generalštab je dobra.
A što se tiče toga da komunističko nasleđe nije naše, može….ali onda da počnemo od rušenja celog Novog Beograda, Gazele, Crvene Zvezde i Partizana, pa će doći i Generalštab na red.
To bi onda bio jasan stav.
Rusenje zgrade sa brojem 33 nipošto se ne sme dozvoliti. Ako to srušimo pljunuli bismo sebi u lice.
Zaista? Botovski posao je svestran, nema sta. Argumenti kao ispod SNS cekica, ali svuda bez strasti i uverljivosti. Molim, prepoznajte. Molim, ne ubedjujte se s njima, oni su prodali svoj um i reci. Nasa
nacionala tragedija se nastavlja bez zaustavljanja – tamo gde je toliko ljudi na prodaju, zgrade i nasledje ne znace nista, nema osecaja za lepotu,nema ljubavi prema arhitekturi, nema niceg. Svaka cast ljudima u Zavodu, ima i takvih i to je svetla tacka za koju se jos drzi ovo drustvo.
Ako je nesto trebalo obnoviti onda je to originalna zgrada Generalstaba koja je uklonjena sa tog mesta, iako je mogla biti obnovljena nakon sto je stradala u Drugom svetskom ratu, upravo da bi na istom mestu bilo izgradjeno ovo sto danas postoji u vidu rusevina. Dakle, ovo zdanje je izgradjeno ne postujuci arhitektonsko nasledje grada i to sto sada moze da dozivi istu sudbinu predstavlja neku vrstu arhitektonske karme. Kulturu secanja treba negovati, ali na manje banalan nacin nego da se cuvaju rusevine. Takodje treba misliti i o buducim generacijama koje ne bi trebalo traumatizovati rusevinama.
Informišite se, ne postoji nikakva „originalna zgrada Generalštaba“. Na tom mestu je pre II sv. rata bila Artiljerijska škola, jedno od manje značajnih dela arh. Jana Nevole, koja je skoro porušena u ratu. To što je ona porušena da bi se gradio Dobrovićev Generalštab (delo višestruko veće arhitektonske vrednosti) je odraz vremena i sistema, gde se rušilo staro da bi se radilo novo i moderno i u korist države.
Ovo što se danas planira je regresija u svakom pogledu, arhitektonskom, društvenom, simboličkom, a ne nikakva „arhitektonska karma“.
Ako ste dosledno zalažite se za vraćanje tog starog objekta, a ne za interes privatnog investitora.
Zanimljivo, botovi napali i Gradnju