Mini-hidroelektrana na Vlasini kao dobar primer na koji treba da ugledaju oni sa Stare Planine; foto: Hidro-tan
Kolumna

Hidrocentrale i koliko su (zaista) štetne po prirodno okruženje

Zašto se građani na Staroj planini protive, a na Čemerniku ne protive izgradnji mini-hidroelektrana?

Već više od pola godine traje drama na Staroj planini, u kojoj su učešće, pored stručnjaka iz oblasti biologije, ekologije i prostornog planiranja uzeli građani koji su nezadovoljni odlukama o izgradnji mini-hidroelektrana (MHE) na planinskim vodotokovima. Naravno, najbrojniji su lokalni meštani, koji sa pravom žele da odbrane svoju zemlju od nestanka, to jest, oduzimanja rečica koje ih snabdevaju vodom za piće i za navodnjavanje.

Država, zajedno sa nadležnom opštinom, podržala je investitore i dala zeleno svetlo za izgradnju MHE, dok je velika većina stručnjaka podržala građane i suprotstavila se ovim projektima. Nažalost, građevinski radovi se izvode, a građani mogu samo da ih opstruiraju protestima ili sabotažama na terenu.

Priča o mini-postrojenjima za proizvodnju električne energije je veoma delikatna, ali da pokušamo da je pojasnimo, to jest, sagledamo na koji način one (ne)mogu biti upotrebljene na našim vodotokovima.

Koja je poenta izgradnje mini-hidroelektrana na malim rečnim koritima kada već ima električne energije iz postojećih izvora?

Ne računajući velike brane i hidroelektrane na rekama poput Dunava, Drine, Tare ili Zapadne Morave, na još nekoliko manjih reka u Srbiji, u poslednjih više od pola veka, izgrađene su manje hidroelektrane. Kako nemaju uslova za akumulaciju veće količine vode (veštačka jezera) ili jednostavno usled manjeg rečnog korita ili protoka vode, ove hidroelektrane imaju veoma ograničenu snagu i služe za snabdevanje električnom energijom isključivo manje lokalne gradove ili manja okolna naselja i sela.

Najznačajniji primer ovakvih hidroelektrana jeste kompleks Vrla od 1 do 4, koje su zajedno s veštačkim akumulacionim Vlasinskim jezerom, građene u periodu od 1949. do 1954. godine, za potrebe elektrifikacije Surdulice i Vladičinog Hana. Najpre je branom pregrađena vlasinska močvara, a od njega su kanalisane dve otične reke – Vlasina i Vrla, koje se na različitim mestima ulivaju u Južnu Moravu. Hidroelektrane na Vrli su građane neposredno nakon Drugog svetskog rata i sistemom podzemnih kanala su povezivane sa akumulacionim Vlasinskim jezerom.

Usled opasnosti od napada Sovjetskog saveza, u vreme rezolucije Informbiroa, elektrana Vrla 1 građena je delom u unutrašnjosti planine Čemernika. Ostale hidroelektrane pozicionirane su duž rečnog toka, sve do Vladičinog Hana i ulivanja Vrle u Južnu Moravu.

Kako je već navedeno u tekstu, ove hidroelektrane u startu su građene kako bi zadovoljile potrebe lokalnih naseobina i nikada nisu prolazile kroz dogradnje ili dodatna proširenja na druge vodotokove, pa samim tim svih ovih decenija nisu prekomerno ugrožavale lokalni ekosistem.

Crnotravsko rešenje

Slična ideja pojavila se oko 2009. godine u Opštini Crna Trava, koja se nalazi na drugoj reci koja otiče iz Vlasinskog jezera – Vlasini. Lokalna samouprava, u saradnji sa privatnim sektorom, odlučila je da investira u više mini-hidroelektrana, pa je na kraju projekta u ovoj opštini izgrađeno 11 MHE, od kojih se njih osam našlo na reci Vlasini. Od izgradnje i puštanja u rad prve MHE prošlo je više od pet godina i do sada na rečnom toku nisu zabeleženi neki veći problemi, što mogu da posvedoče i istraživanja nadležnih stručnih lica, ali i građani koji žive u okolnim mestima, za čije potrebe elektro-snabdevanja su ove MHE i građene. U čemu je onda problem i zašto se na Staroj planini građani protive, a na Čemerniku ne protive izgradnji MHE?

Na rečnom toku Vlasine nisu zabeleženi veći problemi; foto: Hidro-tan

Rečice u cevima

Kada se pogleda plan rečnih tokova planine Čemernik, može se primetiti da su sve hidroelektrane, bilo one starije iz perioda neposredno posle Drugog svetskog rata, bilo ove novije iz perioda dvehiljaditih godina, pozicionirane na dva najveća rečna toka – Vrle i Vlasine. Druge rečice, kojima je Čemernik bogat možda isto koliko i Stara planina, nikada nisu dirane, to jest, na njima nikada nije ni razmatrana gradnja MHE, zato što su njihovi tokovi isuviše mali da bi proizvodili bilo kakvu energiju, a njihovo ubacivanje u cevi, na čemu se insistira na Staroj planini, imao bi za posledicu iste probleme po ekosistem.

Takođe, koja je poenta izgradnje MHE na tako malim rečnim koritima, kada su već postojeća postrojenja na većim rekama dovoljna za snabdevanje električnom energijom isključivo manjih mesta i okolnih sela? Ne bismo ulazili dublje u pitanje finansiranja ovih projekata od strane fondova EU, samo zato što se prikazuju kao „ekološki“ ili „obnovljivi“ proizvođači energije, jer na postojećim primerima ugrožavanja životne sredine možemo utvrditi koliko je takav pristup problemu licemeran.

Loš primer na Staroj planini: Umesto u vodotoku, reka u cevima; foto: YouTube screenshot

Razumom protiv ekološke katastrofe

Dakle, odgovor je vrlo jasan. Mini-hidroelektrane se mogu graditi isključivo na većim vodotokovima, naravno tek kada nadležna stručna lica i institucije prethodno utvrde mogućnost i održivost ovakvih sistema, koji ne bi ostavili drastične negativne posledice po tok reke (njeno isušivanje) i njen biljni i životinjski svet. U suprotnom, rečice i potočići se nasilno preusmeravaju u cevi i dolazi do potpune ekološke katastrofe. To znači da profit pojedinca nikako ne sme biti iznad interesa države Srbije, odnosno njene prirode i građana.

Kad ste već ovde…

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

8 komentara

  1. Vladimir

    EU ne finansira izgradnju ovih MHE. Radi se isključivo o privatnim investicijama na osnovu konkursa koji je sprovela Vlada Srbije. Privatni investitori su privučenim feed-in tarifama koje država daje za obnovljive izvore energije pohrlili da grade MHE očekujući od njih pristojnu zaradu.

    1. Marko

      Vladimire, hvala na ovoj korekciji. Izgleda da sam ja imao pogrešnu informaciju. Po toj informaciji EU fondovi pomažu državu u gradnji sistema obnovljivih izvora energije, a ovo se provlači kao obnovljivo. Kako god, potpuna je greška da na MHE skupljati takve bodove, tj. zaradu.

      1. Ivana

        Drago mi je da si pisao tekst Marko i hvala ti na tome, ali, ipak, ovaj problem zahteva da o njemu pisu bas oni koji sustrucni 100% u smislu da imaju i obrazovanje tehnicko i iskustvo u iprojktovanju i izgradnji takvih objekata kao i ekoloska struka koja takodje ima prakticno znanje nakon rada u tom sektoru i analize vec ispitane analize uticaja na zivotnu sredinu, Ja sam na tvoj tekst naisla upravo trazeci tekstvoe strucnjaka o ovoj temi jer zelim da to podelim na fb kako bi se daljim deljenjem ljudi koji se ne razumeju u ovu problematiku informisali tj.edukovali i imali jasan stav ZA ili PROTIV MHE i samim tim mogli da se prikljuce nama u odbrani nase prirode od zlih namera pojedinaca. ELem, vidim da neko komentarise i za Vlasinu i, u tome i jeste poenta, mnogo znanja treba da bismo imali svest i snagu ali i sredstva da se i pravno izborimo za ono sto jeste korist gradjana i prirode pa i trebalo bi da bude, RSrbije, pausalna galama na protestima i po internetu nece nas dovesti do uspeha u borbi protiv MHE.

      2. Ivana

        Da se ogradim, nisam nazalost iz struke koja mi daje dovoljno znanja da dam precizan izvestaj, ali, sve sto je obnovljivo ne znaci da je i dobro za prirodu i nas stanovnike iste te prirode, znaci, ti kao istoricar umetnosti molim te, ne smes da pises ovakve tekstove ako nisi prikupio pouzdane informacije i citirao izvore precizno, molim te, ubuduce, jer, zlikovci jedva cekaju na greske nas koji smo protiv MHE.
        Ja vec duze pokusavam da sakupim info iz kvalitetnih izvora o tome i, nije lako s kriminalcima se izboriti to svi znamo, al, ne smemo trcati pred rudu i upropastiti sansu da uradimo ispravnu stvar sprecivsi ekoloske katastrofe, trebaju nam u borbi odlicni advokati, inzenjeri svih struka koje ucestvuju u analizi, projektovanju , izdavanju dozvola i izgradnji MHE ali i drugih vrsta hidroelektrana, kako bismo imali zaista tacne proracune koliko ce se struje dobiti iz neke MHE a kolika ce biti steta ekoloski gledano i koliko cak i materijalnih gubitaka proizvesti ista na turizam, zdravlje, infrastrukturu i ko zna na sta jos sto ja ne umem navesti sada. Ukratko, u ovoj zemlji bi bre vise trebalo da svako radi svoj posao kvalitetno a da se ne mesa u tudj. Sve lose sto nam se desava u Srbiji jeste jer smo neobrazovani i stoga nemamo razvijenu svest o vaznim pitanjima, vec bauljamo kao ovce ne znajuci kome da verujemo i koga da slusamo.

  2. Dragana

    Vlasina je unistena reka. Male akumulacije unistavaju reku, od planinske reke postaje barustina jer kiseonik iz akumulacije otparava, pocinje proces eutrifikacije i to vise nije cista planiska reka. To sto se na Vlasini niko ne buni govori o tom narodu koji nije ni svestan sta mu se serivar.

  3. Aca

    Nije mi najjasnije, da li autor teksta piše na temu o kojoj ne zna ništa, ili ima pogrešno servirane podatke, a na licu mesta nikad nije bio. Malim hidroelektranama, je uništen kompletan sliv reke Vlasine, retko koji deo reke je zaobiđen. I najmanji potoci su stavljeni u cev. I ja i još mnogi imamo slike korita reke gde voda jedva curi. Od rakova i pastrmke više ni traga. Sramota kakve dezinformacije se šire.

  4. Ivan

    Crnotravci su potcinjeni, neki su i ucenjeni. Plase se da ne ostanu bez obecanja, jel drugo nemaju.

  5. Ana

    Bune se i na Vlasini. Sad su za nijansu vidljiviji s obzirom da to postaje opšti problem. A i opština Crna Trava je objavila prostorni plan sa još novoplaniranih MHE na reci Vlasini.

Ostavite odgovor na Vladimir Odustani od odgovora

Obavezna polja *