Nikola Hajdin (1923-2019); Foto: Fonet / SANU
Aktuelno

In memoriam: Nikola Hajdin

Nikola Hajdin bio je izuzetna ličnost, koja je ne samo svojim bogatim opusom naučnih radova i projektima građevinskih konstrukcija, već i svojim uticajem i delovanjem u akademskom i javnom životu u našoj zemlji, aktivno obeležila protekli period od sedam decenija; što je nadasve teško dostižan fenomen – piše dr Bratislav Stipanić.

Proteklog leta, 17. jula, preminuo je akademik Nikola Hajdin, doktor tehničkih nauka, diplomirani građevinski inženjer, redovni profesor (u penziji) Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Pored predmeta na osnovnim studijama – Teorije konstrukcija, Otpornosti materijala i Teorije površinskih nosača na Građevinskom fakultetu u Beogradu, predavao je i na poslediplomskim studijama – Teoriju plastičnosti, Nelinearnu elastičnost i Teoriju tankozidnih nosača. Dekan Građevinskog fakulteta bio je u mandatu 1975/76 – 1976/77. Za dopisnog člana SANU izabran je 1970. godine, a za redovnog člana – 1976. godine. Potpredsednik SANU bio je od 1994. do 2003. godine, a predsednik SANU – od 2003. do 2015. godine.

Tokom svoje profesionalne karijere, Nikola Hajdin obavljao je naučne i stručne funkcije u različitim domaćim i stranim društvima. Između ostalog, bio je predsednik Jugoslovenske grupe Međunarodnog udruženja za mostove i visokogradnju, predsednik Jugoslovenskog komiteta Međunarodne unije za teorijsku i primenjenu mehaniku i predsednik Jugoslovenskog društva građevinskih konstruktera.

Pored izuzetno bogatog naučnog rada, Nikola Hajdin istakao se kao autor i veoma cenjeni projektant čeličnih, betonskih i spregnutih konstrukcija.

Nikola Hajdin bio je član Atinske akademije nauka, Slovenačke akademije znanosti i umetnosti (Ljubljana), Evropske akademije nauka, umetnosti i literature (Pariz), Evropske akademije nauka i umetnosti (Salcburg), kao i Evropske akademije nauka (Lijež). Izabran je 2000. godine za počasnog doktora Nacionalnog tehničkog univerziteta u Atini. Takođe, bio je član Grčkog udruženja za naučna istraživanja metalnih konstrukcija, Naučnog komiteta italijanskog časopisa za metalne konstrukcije, Švajcarskog udruženja za čelične konstrukcije, Međunarodnog udruženja za mostove i visokogradnju (Cirih) i Naučnog komiteta međunarodnog udruženja za čelične konstrukcije; pritom, bio je i počasni član Jugoslovenskog društva za mehaniku, Jugoslovenskog društva građevinskih konstruktera i Grčkog nacionalnog društva za teorijsku i primenjenu mehaniku.

Nikola Hajdin je sedam decenija bio aktivan na naučnom i stručnom polju u našoj zemlji i u inostranstvu.
Naučni rad Nikole Hajdina odnosio se najvećim delom na radove iz oblasti primenjene mehanike, posebno iz teorije konstrukcija. Međutim, ubrzo je došao do uverenja da rad u oblasti teorije konstrukcija dodatno dobija na značaju i na vrednosti ako je prožet, pored svoje teorijske osnove, i poznavanjem realnih konstrukcija – koje tehnološkim razvojem utiču na naučni rad u ovoj oblasti; jer su u pitanju simultani procesi teorije i primene, koji utiču jedan na drugi. Usled ovakvog shvatanja, kao i zbog potrebe privrede da se ljudi iz nauke pozabave praktičnim problemima, Nikola Hajdin zainteresovao se za projektovanje – kao paralelnu aktivnost. Upravo ta primenjena, visokokvalitetna sprega teorije i prakse predstavlja krunu naučnostručnog rada Nikole Hajdina. Pored izuzetno bogatog naučnog rada, Nikola Hajdin istakao se kao autor i veoma cenjeni projektant čeličnih, betonskih i spregnutih konstrukcija.

Stvaralački opus profesora Hajdina može se okvirno podeliti na šest perioda, odnosno šest oblasti u kojima je dao svoj doprinos nauci i njenim primenama u građevinarstvu, a može se slobodno reći – i prilog opštem napretku. Te oblasti jesu: metod integralnih jednačina, spregnute konstrukcije, tankozidni štapovi, mostovi s kosim kablovima, udar saobraćajnih sredstava na građevinske objekte, stabilnost i nosivost čeličnih nosača.

Prvi period odnosno prva oblast – metod integralnih jednačina

Nikola Hajdin je predložio (1954) i razradio metod integralnih jednačina za numeričko rešavanje graničnih zadataka teorije elastičnosti, koji se pokazao prikladnim – kako u teoriji linijskih nosača, tako i u teoriji površinskih nosača. Metod je našao široku primenu u različitim granama tehnike, posebno u građevinskom konstrukterstvu, hidrotehnici, analizi saobraćajnih vozila, analizi zvuka, kao i u nekim drugim problemima slične matematičke prirode. Višestruko je citiran i korišćen u radovima stranih autora. Iz ove oblasti, izdvaja se rad Integral Equation Method for Solution of Boundary Value Problems of Structural Mechanics, objavljen u međunarodnom časopisu Numerical Methods in Engineering. Izuzetno je vredna primena ovog postupka u proračunu hidrotehničkih konstrukcija. Velike lučne brane, kao što su Grančarevo, Mratinje i Glažnja, analizirane su primenom ovog metoda. Baveći se u početku svoje karijere teorijom lučnih brana, profesor Hajdin učestvovao je kao konsultant na čitavom nizu hidrotehničkih konstrukcija. Kao svoj prilog realizaciji lučnih brana, projektovao je branu Glažnja u Makedoniji, jednu od najvećih lučnih brana – treću po visini u bivšoj Jugoslaviji.

Drugi period odnosno druga oblast – spregnute konstrukcije

Nikola Hajdin posvetio je jedan deo svoje aktivnosti spregnutim konstrukcijama od betona i čelika. Osnovni naučni problem – koji je počeo ozbiljnije da se proučava posle Drugog svetskog rata – bio je izučavanje fenomena puženja i skupljanja betona, koji dovodi tokom vremena do preraspodele naprezanja u spregnutoj konstrukciji. Pored više naučnih radova iz oblasti spregnutih konstrukcija, Nikola Hajdin je i projektovao spregnute mostove, od kojih se izdvaja most Orašje preko reke Save, na kome je prvi put u svetu primenjeno tzv. dvostruko sprezanje, gde je kod kontinualnog nosača mosta, pored betonske kolovozne ploče gore, primenjena i betonska ploča u donjoj zoni nosača iznad oslonaca. Most Orašje, osim toga, imao je najveći raspon za spregnute mostove u to vreme u svetu. Ovde treba dodati i izvedene projekte nadvožnjaka u Ljubljani, sa originalnim načinom sprezanja u donjoj zoni na celoj dužini nadvožnjaka, kao i most preko reke Ibar kod Rožaja i most preko akumulacije za hidroelektranu Špilje. Sve ove konstrukcije mostova imale su poneku svojevrsnu inovaciju u našem građevinskom konstrukterstvu, upravo zahvaljujući autoru-projektantu – Nikoli Hajdinu.

Treći period odnosno treća oblast – tankozidni štapovi

Naučna oblast Teorije konstrukcija, u kojoj je Nikola Hajdin takođe dao izuzetan doprinos, jesu tankozidne konstrukcije koje se zbog svojih osobina upotrebljavaju u više grana tehnike, kao što su: građevinarstvo, mašinstvo, brodogradnja, aeronautika i druge. Radovi Nikole Hajdina iz ove oblasti objavljeni su uglavnom u inostranstvu u više časopisa i stručnih publikacija; a citirani su i korišćeni u brojnim objavljenim radovima stranih i domaćih naučnih radnika. Izuzetnu vrednost iz ovog opusa predstavljaju dve monografije – Dünnwandige Stäbe, Bd. 1 & 2 (s koautorom Kurtom Kolbrunerom), objavljene u prestižnoj izdavačkoj kući Springer (1972. i 1975). Prema sadržaju, te monografije su jedinstveno delo i na originalan način, sa čitavim nizom priloga, izlažu oblast kojom se Nikola Hajdin bavio više od 20 godina. Kako su ovi radovi bili među prvima koji su se na širokom planu bavili ovom problematikom, veoma važnom u konstrukterstvu, a i s obzirom na novine u oblikovanju konstrukcija, izazvane širokom primenom tehnologije zavarivanja, interes za radove ove vrste bio je znatan među inženjerima i projektantima, većinom u oblasti čeličnih konstrukcija.

Četvrti period odnosno četvrta oblast – mostovi s kosim kablovima

Nikola Hajdin dao je značajan doprinos – u naučnom i stručnom pogledu – analizirajući i projektujući mostove s kosim kablovima, koji su se pojavili kao novost u mostogradnji početkom šezdesetih godina dvadesetog veka.
U vreme kada je Nikola Hajdin projektovao beogradski železnički most s kosima kablovima, u svetu je bilo izgrađeno samo dvadesetak mostova s kosim kablovima za drumske mostove. Nikola Hajdin (sa koautorom Ljubomirom Jevtovićem), prvi u svetu, isprojektovao je most s kosim kablovima samo za železnički saobraćaj, iako je tada vladalo mišljenje među stručnjacima u svetu da takav relativno fleksibilan konstrukcijski sistem nije primenjiv za železnički saobraćaj. Kosi kablovi, raspoređeni u dve vertikalne ravni, prihvataju mostovsku gredu na petinama raspona od 254 metara. Primenjena su užad s paralelnim žicama sistema BBR sa izuzetno otpornim na zamor Hi-Am ankernim glavama, uz mere za povećanje mase mosta s kolovozom u zastoru, dobijeni su izvanredno iskorišćenje napona (uključivo i na zamor), dobra napetost užadi za stalno opterećenje i mali uticaj izduženja užadi na ugib konstrukcije. Treba napomenuti i to da je ovo prva primena ove vrste užadi u Evropi. Most je završen 1979. godine.

Železnički most preko Save u Beogradu (autori–projektanti: Nikola Hajdin i Ljubomir Jevtović)

Nikola Hajdin, prvi u svetu, isprojektovao je most s kosim kablovima samo za železnički saobraćaj.

Posle ovog beogradskog mosta, Nikola Hajdin je isprojektovao Most preko Dunava u Novom Sadu. S rasponom od 351 metar, ova mostovska konstrukcija, u trenutku građenja, predstavljala je svetski rekord za mostove s kosim kablovima, kod kojih su piloni i kosi kablovi u srednjoj ravni mosta. Most je završen i pušten u saobraćaj 1981. godine, ali je porušen projektilima, aprila 1999. godine. Objekat je u potpunosti obnovljen u prvobitnom obliku, te je završen i ponovo pušten u saobraćaj 2005. godine.

Most slobode preko Dunava u Novom Sadu (autor–projektant Nikola Hajdin); Foto: Wikipedia

Nikola Hajdin (s koautorom Bratislavom Stipanićem) isprojektovao je most preko reke Visle u poljskom gradu Plocku, koji je nagrađen prvom nagradom na međunarodnom konkursu za projekat. S rekordnim rasponom od 375 metara, za mostove s kosim kablovima (s kablovima u srednjoj ravni i pilonima uklještenim u gredu), predstavlja napredak u odnosu na most u Novom Sadu. Ukupna dužina mosta jeste 1.200 metara, od čega je 615 metara dužina glavnog dela mosta nad koritom reke Visle, a 585 metara je dužina prilaznog dela spregnutog mosta nad inundacijom. Glavna mostovska konstrukcija je simetrična konstrukcija od čelika – most s kosim kablovima, koji čine: kontinualna greda, kosi kablovi i dva pilona. Ovo je most s najvećim rasponom u Poljskoj i predstavlja korak dalje u razvoju mostova s kosim kablovima. Most je završen 2005, a sa pristupnim vijaduktom otvoren je za saobraćaj 2007. godine.

Most solidarnisti preko Visle u Plocku (autori–projektanti: Nikola Hajdin i Bratislav Stipanić)

Peti period odnosno peta oblast – udar saobraćajnih sredstava na objekte

Nikola Hajdin, krajem devedesetih godina, naučno se posvetio nelinearnim dinamičkim problemima mehanike, posebno izučavanju udara (impakta) saobraćajnih sredstava na građevinske konstrukcije, kao što su udari od železničkih kompozicija i plovnih objekata. Ovi radovi, između ostalog, nastali su iz praktičnih potreba da se zaštite građevinski objekti izloženi mogućnosti udara saobraćajnih sredstava, prvenstveno u Švajcarskoj, tako da su ih delimično finansirale zainteresovane državne institucije zadužene za ovu problematiku. Na osnovu tih radova, objavljenih u časopisima, izrađene su zvanične preporuke za proračun mostova, posebno mostovskih stubova na udar.

Šesti period odnosno šesta oblast – stabilnost i nosivost čeličnih nosača

Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, Nikola Hajdin objavio je niz radova koji se bave problemima stabilnosti i granične nosivosti limenih nosača odnosno problemima izbočavanja ploča. U to vreme, posle niza havarija mostova, u svetu su intenzivirana i teorijska, kao i eksperimentalna istraživanja raznih aspekata stabilnosti i nosivosti čeličnih nosača. U radovima profesora Hajdina analizirana su najnovija saznanja, kao i njihova primena u okviru naših propisa za proračun čeličnih konstrukcija.

Krajem sedamdesetih godina, posebna pažnja u svetu počinje da se posvećuje problemu takozvanog patch loading, opterećenja pojaseva limenih nosača koncentrisanim ili opterećenjem raspodeljenim na maloj dužini u ravni rebra, koje može da dovede prvo do lokalnog izbočavanja u zoni unošenja opterećenja, a – u zavisnosti od ostalih uslova – i do progresivnog loma nosača. Ovaj problem posebno je važan prilikom montaže čeličnih mostova prevlačenjem preko privremenih ili stalnih oslonaca. Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, profesor Hajdin je u Beogradu rukovodio istraživanjima u ovoj oblasti.

Njegovi saradnici s Građevinskog fakulteta u Beogradu dobijaju priliku da na University College Cardiff u Velikoj Britaniji, veoma važnom istraživačkom centru u tom periodu, učestvuju u istraživanjima koja se duži niz godina sprovode u svetu u ovoj oblasti. Oni nadalje nastavljaju sopstvena istraživanja u zemlji. U tom periodu, istraživanja se sprovode u okviru saradnje sa Institutom za mehaniku Čehoslovačke akademije nauka. Iz tih istraživanja proizašao je veći broj radova publikovanih u međunarodnim časopisima i na međunarodnim naučnim skupovima, koje su kasnije citirali autori iz različitih zemalja, koji se bave ovim problemima. Između ostalog, u okviru ovog problema, analiziran je uticaj podužnih ukrućenja u zoni unošenja opterećenja na izbočavanje limenih nosača i dat je predlog izraza kojim se taj uticaj uzima u obzir.

Ovaj predlog Nikole Hajdina (sa koautorom Nenadom Markovićem), u 2000. godini, prihvaćen je u celosti u novoj verziji britanskih propisa za čelične mostove, u kojima je ranije bio obuhvaćen samo proračun za nosače bez podužnih ukrućenja. Tako da je to prvi propis u svetu koji je direktno uključio uticaj podužnih ukrućenja na nosivost limenih nosača pod dejstvom koncentrisanog opterećenja po pojasu limenih nosača. Poslednjih decenija nastavljaju se u svetu intenzivna istraživanja ovog problema i publikovan je znatan broj radova, doktorskih i magistarskih disertacija, a u mnogima je citiran doprinos rada Nikole Hajdina.

Bogat stvaralački i naučni opus

Naučni opus Nikole Hajdina čini više od 230 radova, od čega je približno polovina objavljena u inostranstvu, u najuglednijim časopisima ili na značajnim naučnim konferencijama.

U kineskoj enciklopediji Yingliang Wang, iz 2007. godine, najznačajnijih mostova Evrope i Amerike za poslednjih 200 godina, navode se četiri mosta autora-projektanta Nikole Hajdina (most Orašje, železnički most u Beogradu, Most slobode u Novom Sadu i novi most u Plocku).

Nikola Hajdin, kao međunarodno priznati ekspert, učestvovao je kao konsultant više svetski poznatih organizacija iz oblasti projektovanja i izvođenja raznih građevinskih konstrukcija.

U kineskoj enciklopediji najznačajnijih mostova Evrope i Amerike za poslednjih 200 godina, navode se četiri mosta autora-projektanta Nikole Hajdina.

Nikola Hajdin bio je gostujući profesor za predmet Tankozidni štapovi na Saveznoj visokoj školi (ETN) u Cirihu, od 1971. do 1973. godine, gost-naučnik Švajcarskog udruženja za čelične konstrukcije. U više navrata, boravio je u Švajcarskoj, gde je učestvovao u istraživanju iz oblasti Teorije tankozidnih štapova. Pored toga, održao je čitav niz predavanja na naučnim skupovima, na stranim univerzitetima, na naučnim i stručnim institucijama u Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Nemačkoj, Kini, Indiji, Austriji, Iraku, Grčkoj, Rumuniji, Italiji… Učestvovao je u radu više različitih naučnih komiteta internacionalnih simpozijuma i konferencija.

Kao profesor posebnih naučnih oblasti, Nikola Hajdin održao je više predavanja i kurseva na poslediplomskim studijama na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, na Građevinskom fakultetu i Mašinskom fakultetu u Skoplju, na Građevinskom fakultetu u Zagrebu i Fakultetu za arhitekturu, građevinarstvo i geodeziju u LJubljani. Sarađivao je s Društvom građevinskih konstruktera Slovenije i 3. razredom SAZU (Slovenačke akademije nauka i umetnosti).

Rukovodio je izradom odnosno bio je član komisija za 52 magistarske i 42 doktorske disertacije na matičnom fakultetu, kao i za mnogobrojne disertacije na različitim fakultetima bivše Jugoslavije, te na Atinskom i Helsinškom univerzitetu. Rukovodio je projektom „Teorijska i eksperimentalna istraživanja metalnih konstrukcija i njihov uticaj na savremeno projektovanje i izvođenje″ u SANU. Rukovodio je nizom naučnoistraživačkih projekata na Građevinskom fakultetu u Beogradu.

Za svoj izuzetni doprinos nauci i struci, Nikola Hajdin dobio je brojna priznanja i više nagrada, od koji se izdvajaju: Oktobarska nagrada Beograda za 1959. godinu, Oktobarska nagrada Novog Sada za 1981. godinu, Nagrada AVNOJ-a za 1987. godinu, nekoliko nagrada na anonimnim konkursima za projekte mostove u Jugoslaviji i prva nagrada na anonimnom međunarodnom konkursu za most preko reke Visle u Poljskoj (1998).

Teško dostižan fenomen

Na osnovu svega iznetog, može se zaključiti da je Nikola Hajdin bio izuzetna ličnost, koja je ne samo svojim bogatim opusom naučnih radova i projektima građevinskih konstrukcija, već i svojim uticajem i delovanjem u akademskom i javnom životu u našoj zemlji, aktivno obeležila protekli period od sedam decenija; što je nadasve teško dostižan fenomen.

Autor teksta: dr Bratislav Stipanić

Srodni tekstovi

PRIJAVI SE NA NEWSLETTER

Najnovije vesti s našeg portala svakog petka u vašem sandučetu.

1 komentar

  1. Nikola S Munjas BA MISAD

    ++ AMIN <3 AMEN ++

Ostavite odgovor

Obavezna polja *