Polovina onih koji su u Srbiji investirali u solarne panele ne bi to uradili ponovo

Bolje definisanje računa za struju značajno bi uticalo na bolji položaj kupaca-proizvođača u našoj zemlji, pokazuju rezultati istaživanja.

Gotovo tri četvrtine građana Republike Srbije koji su sa puno optimizma investirali u solarne panele očekivalo je da će im računi za struju biti niži od 40 do 100 odsto. Čak 78 odsto njih instalaciju je finansiralo iz svog džepa.

Šta više, danas svaki drugi ne bi ulagao u nove kapacitete, a glavni razlog je nepovoljan način obračuna na računima koji im stižu iz EPS-a. To je pokazalo prvo istraživanje NALED-a o prozjumerima, sprovedeno uz podršku USAID-a.

Pročitajte još na Gradnja.rs:

• Pare na sunce: Kako napraviti kućnu solarnu elektranu i uštedeti na računima za struju
• ‘O sole mio: 10 objekata sa solarnim panelima u Srbiji i regionu

15 preporuka za unapređenje statusa prozjumera

Prvo što bi kupci-proizvođači uradili da poprave svoj položaj jeste usaglašavanje propisa po kojima se obračunavaju osnovice za porez i naknade, kao i jasniji prikaz elemenata na osnovu kojih se obračunava mesečna potrošnja.

To se poklapa i sa jednim od ključnih predloga NALED-a, u okviru seta od 15 preporuka kako unaprediti status prozjumera i isplativost njihovih investicija, koji su u sredu, 7. juna, predstavljeni javnosti.

Potrebno je jasno definisati pojam utrošene energije i precizirati da se sve dažbine obračunavaju na višak preuzete energije od EPS-a, umanjen za eventualno ranije ostvarene viškove u sopstvenoj proizvodnji.

Nakon što je izmenama Zakona o PDV-u taj problem rešen kada je reč o obračunu poreza, potrebno je isto uraditi i za akcizu i naknadu koje prozjumeri plaćaju.

Na stolu su i preporuke da se obezbede posebni republički podsticaji za ulaganje u solarne panele.

Kako je istaknuto na pres konferenciji, među glavnim preporukama jeste i donošenje niza mera koje bi omogućile stambenim zgradama da budu kupci-proizvođači, čak i kada nisu vlasnici elektrane, jer predstavljaju veliki potencijal u ovoj oblasti.

„Potrebno je da im se omogući otplata investicije preko objedinjene naplate, kao i da se vlasnicima stanova, podstanarima i drugim potencijalnim zakupcima dozvoli zakup dela krova na koji bi postavili panele“ – izjavio je profesor Pravnog fakulteta Branko Radulović koji je kao jedan od eksperata učestvovao u izradi preporuka.

Na stolu su i preporuke da se obezbede posebni republički podsticaji za ulaganje u solarne panele, osigura da odnos cene za struju koju prozjumeri isporuče EPS-u i preuzmu iz elektromreže bude unapred predvidiv kako bi mogli da izračunaju u kojoj meri će im se investicija isplatiti, kao i preporuke za unapređenje procedura priključenja na elektrodistributivnu mrežu.

Ograničenja u pogledu instalisane snage

Prozjumeri su u istraživanju istakli da administrativne procedure u vezi sa izgradnjom elektrane i priključenjem traju u proseku četiri meseca i ono što očekuju jeste da se omogući praćenje toka rešavanja njihovih zahteva elektronskim putem i skraćenje rokova postupanja elektrodistribucija.

Savetnik ministarke rudarstva i energetike Rade Mrdak rekao je predstavljajući nedavno usvojene izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije da su uvedena ograničenja u pogledu instalisane snage solarnih panela za domaćinstva od 10,8 kW, a za privredu 150 kW.

Kupac-proizvođač predajom viška proizvedene energije ne prodaje istu, već dobija umanjenje računa za električnu energiju.

„Suština definicije kupca-proizvođača jeste da on i dalje ostaje krajnji kupac električne energije. Ovaj koncept je zasnovan na principu da kupac-proizvođač predajom viška proizvedene energije ne prodaje istu, već dobija umanjenje računa za električnu energiju, pri čemu to pravo traje godinu dana, dok se neutrošeni višak nakon isteka tog perioda predaje snabdevaču bez naknade“ – objasnio je Mrdak.

Istraživanjem su obuhvaćeni i građani koji tek planiraju da postanu prozjumeri, a šefica NALED-ove Jedinice za imovinu i investicije Jasmina Radovanović rekla je da je tek svaki četvrti upoznat sa uslovima za sticanje statusa kupca-proizvođača.

Komunalna preduzeća (uglavnom) nezainteresovana

Među građanima, čak 60% njih bi investiralo u solarne panele samo ako bi dobili podsticaje, dok bi dve trećine privrednika investiciju obezbedilo iz sopstvenih sredstava.

Kada je reč o lokalnim samoupravama, svaki drugi grad ili opština nisu na svojim zgradama postavili panele, niti je to učinilo 83% njihovih komunalnih preduzeća i službi.

S druge strane, građani i privreda su veoma zainteresovani za ulaganje i čak 85% lokalnih samouprava dobijalo je upite o instalaciji. U 60% gradova i opština finansirano je postavljanje panela, ali uglavnom od jedan do pet projekata.

Dobra vest je i to da 70% lokalnih samouprava ima u srednjoročnim planovima mere podrške građanima za instalaciju solarnih panela.